* Доњовеликоморавског заливског проширења –дуго 60 км,између [[Свилајнац|Свилајнца]] и [[Пожаревац|Пожаревца]]<ref>Марковић Ђ. Ј.: Проблеми морфохидрогенезе природе
Југославије.1966</ref>. <br />
Долина Велике Мораве је не само полигенетска(тектонско,флувијално,абразиона),већ и полиморфна (клисуре и котлине) и полифазна(пет пространих тераса са флувијалним прегибомвисокимпрегибом високим 70 м,који одваја ниску од најниже моравске терасе).Поморавље је предиспонирано Моравском дислокацијом и то је тектонски ров који је у даљој еволуцији био залив Панонског мора.Тим тектонским ровом је обележен суток Родопида,Карпатида и Панонида.Док је Банатско тле дуж јужнопанонске дислокације најдубље тонуло,у Великом Поморављује процес ишао спорије али ипак брже него у Шумадији.Истовремено су Карпатиди издизани свођени и раседани.Спуштено тле је потопило Панонско море па је створен великоморавски залив. Залив је постао у миоцену а заливска фаза се завршила крајем понта.Тада се појавио ток Велике Мораве на висини од 500м,и почела есхумација палеорељефа саизградњум речне долине. Да овај тектонски ров не мирује и данас говори сеизмичка активност регије(Ресавски сеизмички рејон и рејон Јухора).На високој језерској равни која је означила висину (500м),време и смену абразионог флувијалним процесом се развило ток Велике Мораве.Као последица усецања јавља се и већи број епигенија -10: Сталаћка клисура и Багрданска клисура(домна), Црнице у габру Главице ( узводно од Параћина), Јовановачке реке у Грацу,Грзе (ртна епигенија),Црнице у Забрешкој клисури(ивична епигенија), Каленићке реке, [[Ресава|Ресаве]] измедју Пасторка и Маћехе.Велика Морава је прибијена уз западни обод котлине а као последица тога је појава асиметрије,јер се јавило јаче издизање Карпатида, спуштање моравске дислокације и спорије спуштање Шумадије. Велика Морава/245км/постаје од Јужне Мораве 343 км и Западне Мораве 295 км код Сталаћа. Благо је нагнута ка северу као и њено меандерско корито.Рекаје формирана у понту а од тада је однела моћну серију седимената и усекла пет тераса, пре него што је издубила данашње корито у висини од 150 м).Пад ове реке је мали за искоришћавање у хидроенергетске сврхе.Поплаве су последица јаке ерозије у сливовима Западне анарочито Јужне Мораве. [[Језава]] је мања приотока Дунава код Смедерева,дужине 38 км, и у целој дужини је развијена у квартарним наслагама Велике Мораве чији је рукавац била до 1897. када је од ње одвојена насипом.У климатском погледу регија показује прелазне обликеизмедју степско континенталне климе низије и умереноконтиненталне климе јузног обода.Годишње падне у просеку око 610 мм падавина.<br />
