Битка код Каре — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 23:
== Политичка позадина у Риму ==
Рат у Партском краљевству је резултат политичких договора [[Први тријумвират|Првог тријумвирата]] између [[Марко Лициније Крас|Марка Краса]], [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеја]] и [[Гај Јулије Цезар|Јулија Цезара]]. У марту и априлу [[56. п. н. е.]] одржани су састанци у Равени и Луци, у Цезаревој провинцији [[Цисалпинска Галија|Галији]], у циљу учвршћења пољуљаног партерства створена четири године раније. Договорено је да ће чланови [[тријумвират]]а помагати један другом у одржавању политичке моћи и утицаја; Цезарове контроле над [[Цисалпинска Галија|Галијом]] уочи избора [[55. п. н. е.]], односно заједничке Красове и Помпејеве друге кандидатуре за римског [[конзул]]а. Договор је укључивао међусобну војну, финансијску и политичку подршку. Након успеха на римским политичким изборима, договорено је да Помпеј управља [[Хиспанија|хиспанским]] провинцијама, док је Красу припала контрола над [[Сирија|Сиријом]], што је имплицирало укључивање у рат против [[Партијско царство|Партског краљевства]].
Екстремно богати Марко Крас имао је око шездесет година када је одлучио да се упустити у сукоб с Партима. Антички историчари попут [[Плутарх]]а често истичу Красову похлепу као главни мотив за ратовање<ref name="autogenerated1">{{cite web|url=http://classics.mit.edu/Plutarch/crassus.html |title=The Internet Classics Archive | Crassus by Plutarch |publisher=Classics.mit.edu |date= |accessdate = 23. 10. 2010.}}</ref> Иако је био најбогатији човек [[Антика|античког доба]], није стекао војну репутацију у [[Рим]]у, упркос успешном гушењу [[
Неки Римљани су се бунили против рата с Партима. Цицерон је тај поход назвао "-{nulla causa}-" (ратом без оправдања), јер Партско краљевство није било претња Риму. Против похода се бунио и трибун Атеиј Капито, који се јавно гнушао против те опције.
| |||