Јапет (сателит) — разлика између измена

| инклинација = 17.28 (према еклиптици)<ref name="jpl-ssd">{{cite web| date = 2009-12-17. 12. 2009.| title = Planetary Satellite Mean Orbital Parameters| publisher = JPL/NASA| author = Jacobson, R.A. (2009) SAT317| url = http://ssd.jpl.nasa.gov/?sat_elem#saturn| accessdate = [[7. јануар]]а [[2015]]}}

| албедо = 0.05-0.5<ref name="fact">{{cite web | first = David R.| last = Williams| title = Saturnian Satellite Fact Sheet| work = NASA| url = http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/factsheet/saturniansatfact.html| accessdate = [[7. јануар]]а [[2015]]}}

Јапет је открио [[Ђовани Доменико Касини]], у октобру 1671. Открио га је на западној страни Сатурна и покушавао да га прати на источној страни неколико месеци касније, али није успео. Касини коначно приметио Јапет на источној страни 1705. уз помоћ побољшаног телескопа. Он је исправно претпоставио да Јапет има једу светлу и једну тамну хемисферу, и да увек држи исту страну окренуту према Сатурну. <ref>Van Helden, A., "Saturn through the telescope: A brief historical survey", ''Saturn'', Tucson: University of Arizona Press, pp. 23–43{{page|||pages=23-43}} (1984).</ref>То значи да jeје светла хемисфера видљива са Земље када Јапет је на западној страни Сатурна, a да је тамна хемисфера видљива када Јапет је на источној страни. <ref>Harland, David M., ''Mission to Saturn: Cassini and the Huygens Probe'', Chichester: Praxis Publishing (2002).</ref>

Јапет је добио име по [[Титани|Титану]] [[Јапет (митологија)|Јапету]] из грчке митологије. Име је предложио [[Џон Хершел]] (син [[Вилијам Хершел|Вилијама Хершела]]) 1847. који је заговарао именовање сателита Сатурна према Титанима. <ref name="Lassell">{{cite journal | last = Lassell| first = William| date = January 14,. 1. 1848.| title = Satellites of Saturn| journal = Monthly Notices of the Royal Astronomical Society| volume = 8| issue = 3| pages = 42–43| url = http://adsabs.harvard.edu//full/seri/MNRAS0008//0000042.000.html| bibcode = 1848MNRAS...8...42L}}</ref> Познат је и под именом ''Сатурн 8''.

Мала густина Јапета указује на то да је састављен углавном од леда, уз мали удео (20%) стеновитог материјала. <ref name="Castillo2007">{{cite journal| last=Castillo-Rogez| first=J. C.|author2=Matson, D. L. |author3=Sotin, C. |author4=Johnson, T. V. |author5=Lunine, J. I. |author6= Thomas, P. C. | title=Iapetus' geophysics: Rotation rate, shape, and equatorial ridge| journal=Icarus| date=2007| volume=190| issue=1| pages=179–202| url=http://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B6WGF-4NC4MCH-3&_user=10&_coverDate=09%2F30%2F2007&_rdoc=15&_fmt=summary&_orig=browse&_srch=doc-info(%23toc%236821%232007%23998099998%23665908%23FLA%23display%23Volume)&_cdi=6821&_sort=d&_docanchor=&view=c&_ct=22&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=bd916410e8f013e963db0882ca52c451| doi=10.1016/j.icarus.2007.02.018| bibcode=2007Icar..190..179C}}</ref>За разлику од већине великих месеца, није ни сферног ни елипсоидног облика, али је испупчен на екватору и спљоштен на половим (има орашаст облик). Такође, његов екваторијални гребен је толико висок да се примећује чак из велике даљине. <ref name="Science News">Cowen, R. (2007). Idiosyncratic Iapetus, ''Science News'' vol. 172, pp. 104–106.</ref>

Разлика у боји између две хемисфере Јапета је упечатљива. Хемисфера окренута на супротну страну у односу на Сатурн је тамна (албедо 0.03-0.05) и црвенкасто-браон је боје, док је највећи део хемисфере окренуте ка Сатурну светао (албедо 0.5-0.6). Стога, [[привидна звездана величина|магнитуда]] тамне хемисфере износи око 10,2, док је магнитуда светле хемисфере око 11,9. Верује се да тамни материјал не потиче са Јапета. <ref name="Spencer">{{cite journal| last = Spencer | first = J. R. | authorlink = |author2=Denk, T.| title = Formation of Iapetus' Extreme Albedo Dichotomy by Exogenically Triggered Thermal Ice Migration| journal = Science (journal)|Science | volume = 327 | issue = 5964 | pages = 432–435| publisher = American Association for the Advancement of Science|AAAS| location = | date = 2010-01-22. 1. 2010. | url = http://www.sciencemag.org/cgi/content/abstract/science.1177132

10. септембра 2007. године сонда [[Касини-Хајгенс|Касини]] је прошла на 1,640 километара од Јапета и утврдила да су обе хемисфере прекривене кратерима. Нижа подручја испуњена су тамним материјалом , док је светлији материјал заступљен на падинама кратера. Нису запажене нијансе сиве боје. <ref name="jpl779">{{cite web| last =| first =| authorlink =| title = Cassini Is on the Trail of a Runaway Mystery| work = Mission News| publisher = [[NASA]]| date = 2007-8. 10-08. 2007.| url = http://www.nasa.gov/mission_pages/cassini/media/cassini20071008.html| accessdate =[[5. јануар]]а [[2015]]}}</ref>

[[НАСА]]-ини научници верују да је тамни материјал остатак од [[сублимацијaсублимација|сублимације]] воденог леда на површини Јапета, који је можда потамнео услед излагања Сунцу. <ref name="jpl779" />Разлика у апсорпцији топлоте тог материјала резултира разликама у дневним температурама које се крећу од 129 [[Келвин (јединица)|К]] у тамним областима, до 113 [[Келвин (јединица)|К]] у светлим. <ref name="Spencer" /><ref name="jpl2776">{{cite web | url=http://saturn.jpl.nasa.gov/photos/imagedetails/index.cfm?imageId=2776 |title=Cassini–Huygens: Multimedia-Images |publisher=Saturn.jpl.nasa.gov |accessdate=[[5. јануар]]а [[2015]]}}</ref>Разлика у температури значи да лед првенствено сублимира тамним областима и складишти у светлим, а нарочито на још хладнијим половима. Процењује се да би у периоду од једне милијарде година при тренутним температурама, тамне области Јапета изгубиле око 20 метара леда процесом сублимације, док би светле области изгубиле само 10 центиметара. <ref name="jpl2776" /><ref>{{cite web|url=http://www.sciencedaily.com/releases/2009/12/091210173611.htm |title=Dark Side of a Saturnian Moon: Iapetus Is Coated With Foreign Dust |publisher=Sciencedaily.com |date =2009-12- 11. 12. 2009. |accessdate=[[5. јануар]]а [[2015]]}}</ref>

Још једна мистерија Јапета је екваторијални гребен који је дуг око 1.300 км, широк 20 км, и висок 13 км. Откривен је при прелету летелице Касини 31. децембра, 2004. Врхови гребена издижу се више од 20 км изнад околне равнице, што их чини неким од највиших планина у Сунчевом систему. <ref name="porco2005">{{cite journal| last=Porco | first=C. C. | author2=E. Baker, J. Barbara, K. Beurle, A. Brahic, J. A. Burns, S. Charnoz, N. Cooper, D. D. Dawson, A. D. Del Genio, T. Denk, L. Dones, U. Dyudina, M. W. Evans, B. Giese, K. Grazier, P. Helfenstein, A. P. Ingersoll, R. A. Jacobson, T. V. Johnson, A. McEwen, C. D. Murray, G. Neukum, W. M. Owen, J. Perry, T. Roatsch, J. Spitale, S. Squyres, P. C. Thomas, M. Tiscareno, E. Turtle, A. R. Vasavada, J. Veverka, R. Wagner, R. West| date =2005-02- 25. 2. 2005.