Црвени трг — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 8:
[[Датотека:Surikov streltsi.jpg|мини|250п|Богата историја Црвеног трга приказана је и на многим уметничким делима, укључујући слике Василија Сурикова, Константина Јуона и других.]]
Занимљиво је да име Црвени трг није изведено према боји плоча којим је поплочан. Није изведено ни од [[Црвена боја|црвене боје]] која асоцира на [[комунизам]]. Наиме, у [[Руски језик|руском језику]] придев ''красный'' има два значења. Прво, главно значење је црвени, а друго архаично значење је красан, леп баш као и у [[Српски језик|српском језику]]. Придев ''красная'' (у архаичном значењу) испрва се односио на [[Црква светог Василија Блаженог|Цркву светог Василија Блаженог]], а накнадно се пренело и на оближњи трг, негде у 17. веку. Неколико старијих руских градова назвало је своје главне тргове такође именом „Красная площадь“ према централном московском тргу.
Током [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетске]] ере, Црвени трг је задржао свој значај, поставши главним тргом нове совјетске државе. Уз то што је постао службена адреса совјетске владе, постао је и познат по војним парадама. Како би се направило места за тешка војна возила која нису могла да уђу на трг, комунисти су одлучили да сруше Казањску катедралу и Иверску капелу с вратима ускрснућа (оба срушена здања су поново изграђена током деведесетих). Разматрала се и могућност рушења московског најпознатијег симбола – Цркве светог Василија Блаженог. Легенда каже како је [[Стаљин]]ов сарадник и особа која је била на челу пројекта реконструкције [[Москва|Москве]] - [[Лазар Каганович]], припремио посебан план обнове Црвеног трга у којем је катедрала уклоњена. План је предочио Стаљину где га је уверавао како је то здање трн у оку и главна запрека за параде и саобраћај уопште. Стаљин му је приговорио са познатом реченицом: “Лазаре! Врати је назад!”
| |||