Челик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 28:
Особине челика као што су [[тврдоћа]], [[дуктилност]], [[затезна чврстоћа]]... могу се креирати и контролисати у веома широком спектру, што челик чини основним металним конструкционим материјалом. Три основне методе, које се наравно могу међусобно комбиновати, у циљу постизања жељених особина челика су:
* [[Легура|легирање]]
* [[термичка обрада]] ([[жарење]], [[каљење]], [[побољшање]], [[Tempcore-метода]], итд.)
Линија 38 ⟶ 37:
Легирајући елементи у челику се деле у принципу у две групе:
* алфагени елементи (стабилизују [[ферит (гвожђе)|ферит]]): [[Molibden|Mo]], [[Si]], [[Ванадијум|V]], [[Niobijum|Nb]], [[Титанијум|Ti]], [[Al]], [[Волфрам|W]], и
* гамагени елементи (стабилизују [[аустенит]]): [[Ni]], [[Mangan|Mn]], [[Угљеник|C]], [[Азот|N]], [[Cu]].
==== [[Алуминијум]] ([[Al]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 658
* Сужава снажно γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}- <=> Фаворизује стварање [[ферит (гвожђе)|ферита]].
Линија 54 ⟶ 51:
==== [[Арсен]] ([[As]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 817
* Сужава γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
* Склоност ка стварању [[Сегрегација (челик)|сегрегација]] - Изузетно штетна појава при [[Ливење челика|ливењу челика]].
Линија 62 ⟶ 59:
==== Бор (B) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 2.300
[[Бор (хемијски елемент)|Бор]] има врло изражен утицај на [[Апсорпција|апсорпцију]] [[Неутрон|неутрона]] што га чини веома погодним за легирање челика који се користи при изградњи нуклеарних реактора.
Линија 73 ⟶ 70:
==== [[Берилијум]] (Be) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.280
* Снажно шири γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
Линија 79 ⟶ 76:
==== [[Угљеник]] (C) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 3.450
* Снажно шири γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
Линија 87 ⟶ 84:
==== [[Калцијум]] ([[Калцијум|Ca]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 850
Заједно са [[силицијум]]ом у форми силико-калцијума употребљава се у процесу производње при дезоксидацији челика. У принципу [[калцијум]] повећава ватросталност.
==== [[Церијум|Цер]] ([[Церијум|Ce]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 775
Сам, али најчешће у комбинацији са [[лантан]]ом, [[неодијум]]ом, [[празеодијум]]ом и осталим елементима који припадају групи [[метал]]а [[ретке земље]] делује као снажан дезоксиданс. Због свог изузетно великог активитета према [[кисеоник]]у и [[сумпор]]у служи као средство за постизање високе чистоће челика.
Линија 103 ⟶ 100:
==== [[Кобалт]] (Co) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.492
* Не ставра [[карбид]]е <=> Фаворизује издвајање графита.
Линија 113 ⟶ 110:
==== [[Хром]] ([[Cr]]) ====
* Т<sub>топљења</sub> = 1.920
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
* Снажно сужава γ- а шири α-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
Линија 130 ⟶ 127:
==== [[Бакар]] ([[Cu]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.083
* Непожељан (штетан) легирајући елемент.
Линија 144 ⟶ 141:
==== [[Водоник]] (H) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = -262
* Непожељан (штетан) легирајући елемент.
Линија 154 ⟶ 151:
==== [[Магнезијум]] ([[Mg]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 657
[[Магнезијум]] се користи као [[дезоксиданс]] а као средство за уклањање нежељеног [[сумпор]]а из челика. Као легирајући елемент у добијању легуре [[Гвожђе|гвожђа]] поспешује стварање глобуларног (сферног) [[графит]]а.
==== [[Манган]] ([[Mangan|Mn]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.221
* Снажно шири γ-облст у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
Линија 171 ⟶ 168:
==== [[Молибден]] ([[Molibden|Mo]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 2.622
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
* Снажно сужава γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
Линија 182 ⟶ 179:
==== [[Азот]] (N) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = -210
* Снажно шири γ-облст у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
У зависности од врсте и намене челика [[азот]] се може посматрати и као штетен и као користан [[легирајући елемент]]. Штетна су појаве таложења које доводе до снижења способности извалчења а у процесу [[Старење (легуре)|старења]] изазивају такозвани -{лом у плавом}- (при пререди у области температура плавог усијања - 300 до 350
Као легирајући елемент азот проширује γ-област и стабилизује [[аустенит]]ну структуру, повећава код аустенитних челика [[Граница течења|границу течења]], а посебно [[Затезна чвтстоћа|затезну чврстоћу]] као и остале механичке особине на повишеним температурама.
Линија 192 ⟶ 189:
==== [[Ниобијум]] и [[Тантал]] ([[Niobijum|Nb]]-Ta) ====
* Т<sup>Nb</sup><sub>Топљења</sub> = 1.960
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
* Снажно сужавају γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}- <=> Фаворизују стварање [[ферит (гвожђе)|ферита]].
Линија 201 ⟶ 198:
==== [[Никл]] ([[Ni]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.453
* Снажно шири γ-облст у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
Линија 211 ⟶ 208:
==== [[Антимон]] ([[Антимон|Sb]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 630
* Сужава γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
* Склоност ка стварању [[Сегрегација (челик)|сегрегација]] - Изузетно штетна појава при [[Ливење челика|ливењу челика]].
Линија 219 ⟶ 216:
==== [[Олово]] (Pb) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 327,4
[[Олово]] у принципу није истински легирајући елемент у челику, јер његов утицај на механичке особине скоро и да не постоји. Додаје се у количини између 0,2 и 0,5 масених процената у циљу побољшања способности обраде машинском обрадом. Једна од примена олова је у изради лежајева где долази до изражаја низак коефицијент фрикције олова.
==== [[Фосфор]] (P) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 44
* Непожељан (штетан) легирајући елемент изузетно снажног легирајућег утицаја.
* Снажно сужава γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
Линија 237 ⟶ 234:
==== [[Кисеоник]] ([[O]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = -218,7
* Непожељан легирајући елемент.
Линија 243 ⟶ 240:
==== [[Сумпор]] (S) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 118
* У принципу непожељан легирајући елемент веома снажног легирајућег дејства.
Линија 251 ⟶ 248:
==== [[Силицијум]] ([[Si]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.414
* Сужава снажно γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}- <=> Фаворизује стварање [[ферит (гвожђе)|ферита]].
Линија 259 ⟶ 256:
==== Титан ([[Титанијум|Ti]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.727
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
Линија 265 ⟶ 262:
==== [[Ванадијум]] (V) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1726
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
Линија 271 ⟶ 268:
==== [[Волфрам]] (W) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 3380
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
Линија 279 ⟶ 276:
==== [[Калај]] ([[Калај|Sn]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 231,8
* Непожељан легирајући елемент веома снажног легирајућег дејства.
==== [[Цирконијум]] ([[Цирконијум|Zr]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1860
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
* Цужава γ-област у фазном дијаграму Fe-Fe<sub>3</sub>C.
Линија 291 ⟶ 288:
== Врсте челика ==
По DIN EN 10020 постоје само две Главне класе челика (наш ЈУС је у ствари срећом само био преведен ДИН):
* [[Квалитетни челици]] (QS)
* [[Специјални (племенити) челици]] (SS)
Линија 320 ⟶ 316:
[[Датотека:Palanquillas.JPG|мини|десно|222п| Топло ваљани челични профил.]]
* [[Челици за аутомате]]
* [[Бетонски челици]]
|