Отворите главни мени

Промене

55 бајтова додато ,  пре 4 године
м
Разне исправке; козметичке измене
 
Особине челика као што су [[тврдоћа]], [[дуктилност]], [[затезна чврстоћа]]... могу се креирати и контролисати у веома широком спектру, што челик чини основним металним конструкционим материјалом. Три основне методе, које се наравно могу међусобно комбиновати, у циљу постизања жељених особина челика су:
 
* [[Легура|легирање]]
* [[термичка обрада]] ([[жарење]], [[каљење]], [[побољшање]], [[Tempcore-метода]], итд.)
 
Легирајући елементи у челику се деле у принципу у две групе:
 
* алфагени елементи (стабилизују [[ферит (гвожђе)|ферит]]): [[Molibden|Mo]], [[Si]], [[Ванадијум|V]], [[Niobijum|Nb]], [[Титанијум|Ti]], [[Al]], [[Волфрам|W]], и
 
* гамагени елементи (стабилизују [[аустенит]]): [[Ni]], [[Mangan|Mn]], [[Угљеник|C]], [[Азот|N]], [[Cu]].
 
==== [[Алуминијум]] ([[Al]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 658-{&nbsp;°C}-.
* Сужава снажно γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}- <=> Фаворизује стварање [[ферит (гвожђе)|ферита]].
 
 
==== [[Арсен]] ([[As]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 817-{&nbsp;°C}- (под притиском).
* Сужава γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
* Склоност ка стварању [[Сегрегација (челик)|сегрегација]] - Изузетно штетна појава при [[Ливење челика|ливењу челика]].
 
==== Бор (B) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 2.300-{&nbsp;°C}-
 
[[Бор (хемијски елемент)|Бор]] има врло изражен утицај на [[Апсорпција|апсорпцију]] [[Неутрон|неутрона]] што га чини веома погодним за легирање челика који се користи при изградњи нуклеарних реактора.
 
==== [[Берилијум]] (Be) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.280-{&nbsp;°C}-.
* Снажно шири γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
 
==== [[Угљеник]] (C) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 3.450-{&nbsp;°C}-.
* Снажно шири γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
 
==== [[Калцијум]] ([[Калцијум|Ca]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 850-{&nbsp;°C}-
 
Заједно са [[силицијум]]ом у форми силико-калцијума употребљава се у процесу производње при дезоксидацији челика. У принципу [[калцијум]] повећава ватросталност.
 
==== [[Церијум|Цер]] ([[Церијум|Ce]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 775-{&nbsp;°C}-
 
Сам, али најчешће у комбинацији са [[лантан]]ом, [[неодијум]]ом, [[празеодијум]]ом и осталим елементима који припадају групи [[метал]]а [[ретке земље]] делује као снажан дезоксиданс. Због свог изузетно великог активитета према [[кисеоник]]у и [[сумпор]]у служи као средство за постизање високе чистоће челика.
 
==== [[Кобалт]] (Co) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.492-{&nbsp;°C}-
* Не ставра [[карбид]]е <=> Фаворизује издвајање графита.
 
 
==== [[Хром]] ([[Cr]]) ====
* Т<sub>топљења</sub> = 1.920-{&nbsp;°C}-.
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
* Снажно сужава γ- а шири α-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
==== [[Бакар]] ([[Cu]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.083-{&nbsp;°C}-.
* Непожељан (штетан) легирајући елемент.
 
 
==== [[Водоник]] (H) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = -262-{&nbsp;°C}-.
* Непожељан (штетан) легирајући елемент.
 
 
==== [[Магнезијум]] ([[Mg]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 657-{&nbsp;°C}-
 
[[Магнезијум]] се користи као [[дезоксиданс]] а као средство за уклањање нежељеног [[сумпор]]а из челика. Као легирајући елемент у добијању легуре [[Гвожђе|гвожђа]] поспешује стварање глобуларног (сферног) [[графит]]а.
 
==== [[Манган]] ([[Mangan|Mn]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.221-{&nbsp;°C}-.
* Снажно шири γ-облст у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
 
==== [[Молибден]] ([[Molibden|Mo]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 2.622-{&nbsp;°C}-.
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
* Снажно сужава γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
==== [[Азот]] (N) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = -210-{&nbsp;°C}-.
* Снажно шири γ-облст у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
У зависности од врсте и намене челика [[азот]] се може посматрати и као штетен и као користан [[легирајући елемент]]. Штетна су појаве таложења које доводе до снижења способности извалчења а у процесу [[Старење (легуре)|старења]] изазивају такозвани -{лом у плавом}- (при пререди у области температура плавог усијања - 300 до 350-{&nbsp;°C}-), ако и могућност појаве [[Интеркристална напонска кокозија|интеркристалне напонске корозије]] код [[нелегирани челици|нелегираних]] или [[Нисколегирани челици|нисколегираних]] челика.
 
Као легирајући елемент азот проширује γ-област и стабилизује [[аустенит]]ну структуру, повећава код аустенитних челика [[Граница течења|границу течења]], а посебно [[Затезна чвтстоћа|затезну чврстоћу]] као и остале механичке особине на повишеним температурама.
 
==== [[Ниобијум]] и [[Тантал]] ([[Niobijum|Nb]]-Ta) ====
* Т<sup>Nb</sup><sub>Топљења</sub> = 1.960-{&nbsp;°C}-, Т<sup>Ta</sup><sub>Топљења</sub> = 3.030-{&nbsp;°C}-
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
* Снажно сужавају γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}- <=> Фаворизују стварање [[ферит (гвожђе)|ферита]].
 
==== [[Никл]] ([[Ni]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.453-{&nbsp;°C}-.
* Снажно шири γ-облст у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
 
==== [[Антимон]] ([[Антимон|Sb]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 630-{&nbsp;°C}-
* Сужава γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
* Склоност ка стварању [[Сегрегација (челик)|сегрегација]] - Изузетно штетна појава при [[Ливење челика|ливењу челика]].
 
==== [[Олово]] (Pb) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 327,4-{&nbsp;°C}-
 
[[Олово]] у принципу није истински легирајући елемент у челику, јер његов утицај на механичке особине скоро и да не постоји. Додаје се у количини између 0,2 и 0,5 масених процената у циљу побољшања способности обраде машинском обрадом. Једна од примена олова је у изради лежајева где долази до изражаја низак коефицијент фрикције олова.
 
==== [[Фосфор]] (P) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 44-{&nbsp;°C}-.
* Непожељан (штетан) легирајући елемент изузетно снажног легирајућег утицаја.
* Снажно сужава γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}-.
 
==== [[Кисеоник]] ([[O]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = -218,7-{&nbsp;°C}-.
* Непожељан легирајући елемент.
 
 
==== [[Сумпор]] (S) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 118-{&nbsp;°C}- .
* У принципу непожељан легирајући елемент веома снажног легирајућег дејства.
 
 
==== [[Силицијум]] ([[Si]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.414-{&nbsp;°C}-.
* Сужава снажно γ-област у фазном дијаграму -{Fe-Fe<sub>3</sub>C}- <=> Фаворизује стварање [[ферит (гвожђе)|ферита]].
 
 
==== Титан ([[Титанијум|Ti]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1.727-{&nbsp;°C}-.
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
 
 
==== [[Ванадијум]] (V) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1726-{&nbsp;°C}-.
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
 
 
==== [[Волфрам]] (W) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 3380-{&nbsp;°C}-.
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
 
 
==== [[Калај]] ([[Калај|Sn]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 231,8-{&nbsp;°C}-.
* Непожељан легирајући елемент веома снажног легирајућег дејства.
 
==== [[Цирконијум]] ([[Цирконијум|Zr]]) ====
* Т<sub>Топљења</sub> = 1860-{&nbsp;°C}-.
* Изражена тежња ка стварању [[карбид]]а.
* Цужава γ-област у фазном дијаграму Fe-Fe<sub>3</sub>C.
== Врсте челика ==
По DIN EN 10020 постоје само две Главне класе челика (наш ЈУС је у ствари срећом само био преведен ДИН):
 
* [[Квалитетни челици]] (QS)
* [[Специјални (племенити) челици]] (SS)
 
[[Датотека:Palanquillas.JPG|мини|десно|222п| Топло ваљани челични профил.]]
 
* [[Челици за аутомате]]
* [[Бетонски челици]]
1.506.851

измена