Грош — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Грош''' је новац, различите вредности, кован у различитим временима и земљама. Почео се ковати у [[Италија|Италији]] у -{XII}- [[век]]у. У почетку грош је крупан сребрни новац, па отуда и његово италијанско име ''-{grosso}-'' што значи крупан, дебео. Истиче се [[Млецимлетачка република|млетачки]] -{grosso}- или -{matapan}-, кован од [[1202]]. до [[1400]]. углавном истог типа исте тежине (2,178 -{g}-), величине (пречника 20 -{mm}-) и финоће (965 промила).
[[Датотека:Matapan.jpg|десно|200п|мини|Млетачки matapan]]
На [[БалканБалканско полуострво|Балкану]]у су његове верне имитације ковале [[Србија]], [[Хрватска]] (Павао Шубић) и [[Бугарска]].
 
На аверсу млетачког гроша је лик [[св. Марко|св. Марка]], а на реверу [[Христос|Христ]] на престолу. На имитацијама измењен је само натпис. Због упадљиве сличности српских имитација с млетачким -{grossom}- дошло је оштрих млетачких протеста и забране оптицаја српских динара (како се -{grosso}- називао у Србији) на млетачкој територији. Тај конфликт помиње и [[Данте Алигијери|Данте]] у ''[[Божанствена комедија|Божанственој комедији]]''.
 
У Србији се од [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]] ([[1276]].—[[1312]]) и [[Стефан Урош II Милутин|Уроша II]] ([[1282]].—[[1321]].) кује се новац са постепеним и све већим разликама од млетачког узора.
Ред 11:
За време чешког краља Вацлава -{II}- ([[1278]]—[[1305]]) кују се и [[Праг]]у гроши (-{grossi pragenses}-) од 3,5 -{g}-, финоће сребра 937 промила и промера око 28 -{mm}-. Прашки гроши били су у оптицају нарочито у средњиј и источној [[Европа|Европи]]. Околне земље, у првом реду [[Немачка]], много су их имитирале. И под хрватско угарским краљем Карлом -{I}- ([[1301]]—[[1342]]) кују се од [[1329]]. до [[1336]]. гроши који се по величини, тежини и финоћи једнаки прашким. Њихово ковање наставља се под Лудовиком -{I}- (1342—1382) и [[Матија Корвин|Матијом Корвином]] (1458—1490). По угледу ма те гроше ковани су и босански гроши за владавине Твртка -{II}- ([[1421]]—[[1443]]) и Томаша ([[1443]]—[[1461]]) промера 23—25 -{mm}- и тежине 2,2 -{g}-. Тај босански грош има на аверсу штит с монограмом владареввог имена, над њим окруњену кацигу и у кружном напису име владара.
 
Касније се у нашим земљама под турском влашћу употребљавао у народу назив грош за турски новац од 40 пара (турски грош или гуруш). У ослобођеној Србији за [[кнезмилош МилошОбреновић|кнеза Милоша]] био је оптицају новац европских држава, највише турски и аустријски. Његова вредност је одређивана према грошу, који је тада у Србији био новчана јединица. У Хрватској се некада називао грошем новац од 20 филира.
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Грош