Гудурица — разлика између измена

'''Гудурица''' ({{јез-мађ|Temeskutas}}) је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Вршац|општини Вршац]] у [[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 1094 становника.

У додиру Карпата и [[Вршац|Вршачког]] [[ВршачкиВршачке брегпланине|Вино-горја]], као божјом руком постављено на брежуљке испресецане дивљим гудурама, виноградима заклоњено и сачувано од света, налази се Гудурица - по свему необично село. У овом малом планинском селу усред питомог равног [[Банат]]а, петнаестак километара североисточно од Вршца, вековима живи и о укрштеним балканским путевима сведочи чак 14 различитих нација. Гудурица је помирила разне људе и обуздала свакакве ћуди.

Писани подаци о Банату говоре да су Срби гудуричке крајеве населили после [[1389]], односно, када су након Косовске битке прелазили [[Дунав]]. У крашовском комитету 1458. и 1462. била је мало насеље. Стари угарски документи казују да је била власништво Павла и Николе од Кутреса. Нешто касније, 1597, записано је да је настањена српским становништвом и да је у поседу Фрање Јошике де Карансебеш, а 1716. да је додељена аустријској провинцији - вршачком дистрикту темишварског Баната. Исте године у архиву бечког двора записано је да је насеље имало 17 кућа. Године 1719, по одласку Турака, када је [[Банат]] након Пожаревачког мира враћен Аустрији, у Гудурицу се досељавају виноградари из западне Немачке, из Лотарингије, Мозелске долине, Рајнске области, Тријера и [[Мајнц]]а. Староседеоци [[Срби]] повлаче се у оближње село [[Велико Средиште]]. Записи из црквених књига кажу да је село [[1742]]. бројало 150 кућа са чисто немачким становништвом. Овај крај 1763. колонизује царица [[Марија Терезија]], а од 1780. до 1790. цар [[Франц Јозеф|Фрања Јосиф]]. Крајем 18. века у '''»Кутрици«''' је било 768 католичких становника и додељена је темишварском комитату. Франц Први издао је 1821. повластице којима добија право и подршку Краљевске канцеларије да сваког 1. маја и 16. октобра одржава вашар за продају робе и стоке. Тада је имала 1.067, а 1854. 1.538 становника.<br />

Крајем 19. века постала је општина и добила бележника, апотеку, телеграф... У новембру 1918. у Кутрицу је умарширала српска војска, а наредне године је припојена торонталско – тамишкој жупанији. Године 1921. пописано је 2.097 становника, од којих 2013 [[НемацНемци|Немаца]]а, 53 [[МађарМађари|Мађара]]а, 15 [[СрбинСрби|Срба]], 10 [[РумунРумуни|Румуна]]а, 5 [[ЧехЧеси|Чеха]]а, а један је подведен под “остали”. У село 1941. улазе Немци, а 1944. Руси. Демографска слика Гудурице тада добија данашње карактеристике. Уз преостале Немце који су били у мешовитим браковима, у великом броју су насељени колонисти из свих бивших југословенских република. Прво стижу Словенци и Македонци. Последњи досељеници биле су избеглице из Хрватске, БиХ и са Косова. Њих неколико стотина. На улазу у село изграђено им је и насеље.