Јазиги — разлика између измена

Са Јазигима се борио и цар [[Марко Аурелије]] (161-180), који је спречио њихову даљу експанзију. Пошто су их [[Антички Рим|Римљани]] 174. године потукли, ступили су у службу [[СтариАнтички Рим|Рима]]. Морали су да врате римске заробљенике, којих је било на стотине хиљада, и да ставе Римљанима на располагање осам хиљада коњаника, за ратовање у [[Западна Европа|западној Европи]]. Већи део ових коњаника завршио је у [[Британија (римска провинција)|Британији]]. У то време су разматрани и планови да се земље Јазига укључе у састав Римског царства као нова провинција Сарматија.

У 3. веку, Римљани су се повукли из [[Дакија|Дакије]] испред најезде [[Готи|Гота]], а ови су, у 4. веку, поробили и Јазиге у Бачкој. После [[Константин Велики|Константинове]]ове победе над Готима, Јазиги обнављају своју самосталност. Током трећег века, међу Јазиге се досељава нови талас Сармата са истока, који постају нови владајући слој друштва. Према неким изворима, Јазиги из првог таласа су тада чинили средњи слој друштва, док су нижи слој чинили покорени староседеоци и [[Словени]]. У 4. веку, међу Јазигима је избио грађански рат, који се завршио тиме што је цело једно племе, Ардагарати, побегло делимично Готима, а делимично Римљанима.

У време најезде [[Хуни|Хуна]] на ове просторе крајем 4. века, Јазиги нестају са историјске сцене. Претпоставља се да су се Јазиги претопили у друге народе ([[Готи|Готе]], [[Словени|Словене]]), који су живели у Бачкој под хунском влашћу. Године 448. током [[Византијавизантијско царство|византијског]] посланства [[Атила|Атили]], члан посланства ретор [[Приск]] описује становништво Бачке. Јазиги се више не спомињу, а из описа се види да су становници Бачке потчињени и експлоатисани у оквиру хунске државе, да им матерњи језик није ни хунски, ни [[Латински језик|латински]], ни готски. Земљорадници су, гаје просо и јечам, пију медовину уместо вина, живе у близини река и превозе се моноксилима и сплавовима. Извори из прве половине 6. века ово становништво називају [[Словени|Склавинима]].

Према неким изворима, Јазиги су се после смрти Атиле ослободили хунске власти, а коначно их је потукао [[Визиготи|визиготски]] краљ [[Теодорих Велики|Теодорик]] 472. године.

Неки аутори доводе Јазиге у везу са [[Јаси (Мађарска)|ЈасиЈасима]]ма, који се помињу у [[средњи веквијек|средњовековној]] [[Краљевина Угарска|Угарској]], али ова веза није доказана. Према неким мишљењима, Јаси потичу од Јазига, док су, према другим мишљењима, у питању две различите групе Сармата.

Однос Јазига према [[Римско царство|Римском царству]] био је променљив током четири века колико су боравили на овом подручју. Периоди примирја смењивали су се са периодима сукоба и ратова, а ратно стање би се у следећем периоду претварало у савезнички или најамнички однос. У периодима савезничких односа, Јазигима је било дозвољено, сагласно мировним уговорима, да тргују са [[РимљаниАнтички Рим|Римљанима]]ма. Доказ за ове тврдње из писаних извора су налази римског новца, керамике и бронзаних предмета, заједно са сарматским материјалом.