Емпирија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Прављење странице Емпирија
(нема разлике)

Верзија на датум 28. јануар 2015. у 12:26

Емпирија, практично искуство је знање, засновано на научним чињеницама, прикупљеним посматрањам. Појам потиче из грчког језика и преводи се као „наука о искуству“.[1]

Емпирија, аналогија индукција, дедукција и логика

Вредност аналогије је претпостављена вредност, док је вредност индукције, уколико буде потпуна, сигурна вредност, али ако буде непотпуна, онда је она претпостављена вредност. Емпирију често бркају са појмом индукције, она има сигурну вредност. Свака емпирија има уз себи дедукцију. Емпирија може бити премиса очигледне дедукција, док она сама има у себи скривене дедукције.

Емпирија како Ибн Сина наводи у својој књизи Шифа, је спој од радње чулних чула и директног опажања и размишљања силогистичке врсте, не индуктивне, или аналошке. Размишљање нема четврти облик (да није дедукција, индукција и аналогија) иако су математички логичари утврдили нешто тако.[2]

Вредност емпирије се не могу негирати иако су неки филозофи логичари то покушавали. Емпирија садржи у себи једну врсту дедукције, и као и сама дедукција није део логике, али је логика заснована на вредности емпирије. Сви логичари потврђују да је емпирија је један од сигурних почела, и да је један од шест начела које користимо у демонстрацијама.[3]

Значај емпирија за процес размишљања

Да би кориговали субјективност у својим размишљањима, људи су увели науку као критеријум објективности. Објективно размишљање спознаје ограничава сопствено размишљање и тада се ствари посматрају шире, али никада потпуно објективно. Утицаје из средине јединке региструју преко чула. Резултати спољних утицаја манифестују се кроз емотивне центре интересно за јединку. У равнотежи утицаја и резултата на јединку формира се равнотежа размишљања јединке. Равнотежно размишљање је објективно размишљање, о томе како ствари функционишу. Размишљање померено од стварности је субјективно интересно размишљање.

Познато је из литературе да се размишљање јединке заснива на претпоставкама, зато што је оно комбинација искуства (које је увек недовољно) и незнања јединке које је огромно, а под притиском потреба које треба брзо решити. У томе се огледа улога емпиријских искуства која коригују претпоставке јединке тј. њену субјективност и уводе је у објективније размишљање.

Настанак објективног, емпиријски доказивог размишљања, почетак је посматрања шире слике стварности и излазак из егоистичног субјективно-интересног посматрања стварности. Међутим и емпиријском размишљању постоје разне истине. Па тако филозфије и религије имају своје, а емпиријске науке своје истине.

Значај емпирије за развој свести

Симболска представа посматраног система човека је начин како његова свест разуме чулне информације. Достигнути ниво свести човека настао је као генеза развоја по генерацијској дубини. Тај процес прати развој више чула као развој система вишеструке детекције стварности. Депоновање симболских представа и бројних искустава кроз развој мозга повећава капацитет свести. То је утицај искуства који који утиче на систем биолошког развоја.

Способност груписања искуствених представа у мисли, мисли у идеје, у садејству са симболизмом писма, омогућили су човеку данашњи развој. Симболизмом писма човек је вршио обуку мозга у проживљеним искуствима претходних генерација. Разумевање представе симбола зависи од емпиријског искуства. Јединке биолошког система разумеју стварност преко симболских представа које се групишу са свесним искуством у мисли које производе закључке у облику идеја свести. Процес депоновања симболских представа ограничен је чулима јединке и њеним достигнутим свесним капацитетом. Ово је посебно изражено код јединки које поседују мањи број чула.

Свест је резервоар искустава и из њих постављених закључака преко којих човек разуме стварност. То је процес у развоју. Мисли су непрекинути ток искуствених симболских представа које се групишу. Мисли се групишу у идеје. Мисли се групишу у свести и развијају у разумевање. Разумевање је ограничено. Свест човека разумева стварност преко симболских представа са циљем развоја појединца (инутар система развоја групе). Свест појединца разуме стварност, између осталог, преко бројних искустава и на основу њих достигнутих закључака (идеја).

Извори

  1. ^ Михајло Поповић Теорија и емпирија, Круг Commerce ISBN: 8680269042
  2. ^ Burhan [برهان - demonstracija] iz knjigeMantikuš-Šifa [منطق الشفاء], Egiptsko izdanje, str. 223.
  3. ^ Ibid, str. 95-97, 223 i 331.

Спољашње везе