Емпирија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 9:
Вредност емпирије се не могу негирати иако су неки филозофи логичари то покушавали (нпр Аристотел). Емпирија садржи у себи једну врсту дедукције, и као и сама дедукција није део логике, али је логика заснована на вредности емпирије. Сви логичари потврђују да је емпирија један од сигурних начела, и да један од шест начела које користимо у демонстрацијама.<ref>Ibid, str. 95-97, 223 i 331.</ref>
 
== Значај емпирија за процес објективног размишљања ==
Да би кориговали субјективност у својим размишљањима кориговали субјективност, људи су увели науку као критеријум објективности. Објективно размишљање спознаје ограничава сопствено размишљање и тада се ствари посматрају шире, али никада потпуно објективно. Утицаје из средине јединкечовек региструјурегиструје преко чула. Резултати спољних утицаја манифестују се кроз емотивне центре интересно за јединкунеког појединца. У равнотежи утицаја и резултата накод јединку формирапојединца се формира равнотежа размишљања јединке. Равнотежно размишљање је објективно размишљање, о томе како ствари функционишу. Размишљање померено од стварности је субјективно интересно размишљање.
 
Познато је из литературе да се размишљање јединке заснива на претпоставкама, зато што је оно комбинација искуства (које је увек недовољно) и незнања јединке које је огромно, а под притиском потреба које треба брзо решити. У томе се огледа улога емпиријских искуства која коригују претпоставке јединкепојединца тј. њенуњихову субјективност и уводеуводи јега у објективније размишљање.
 
Настанак објективног, емпиријски доказивог размишљања, почетак је посматрања шире слике стварности и излазак из егоистичног субјективно-интересног посматрања стварности. Међутим и у емпиријском размишљању постоје разне истине. Па тако филозфије и религије имају своје, а емпиријске науке своје истине.
 
== Значај емпирије за развој свести ==