Емпирија — разлика између измена

1.059 бајтова додато ,  пре 6 година
нема резимеа измене
== Емпирија, аналогија индукција, дедукција и логика ==
[[Датотека:Empirical Cycle.svg|thumb|250px|Емпиријски циклус по A.D. de Groot]]
За вредност [[Аналогија|аналогије]] сматра се да је претпостављена вредност, док је вредност [[Индукција (логика)|индукције]], уколико је потпуна, сигурна вредност, али ако је непотпуна, онда је она претпостављена вредност. Наиме Емпиријуу аналогији нема честогаранције бркајуза саистинит појмомзакључни индукцијесуд, штоали је погрешновећа јервероватноћа онаако имасе сигурнуупоређују вредностбитне особине или својства. СвакаДок емпиријаје уиндукција себилогичка садржиметода итј. дедукцијуврста посредног закључка код којег се полази од појединачног ка општем.<ref>Cajetan, ТакоTommaso мпиријаDe можеVio, бити(1498), премиса''De очигледнеNominum дедукцијаAnalogia'', докP.N. онаZammit сама(ed.), има1934, уThe себиAnalogy скривенуof дедукцијуNames, Koren, Henry J. and Bushinski, Edward A (trans.), 1953, Pittsburgh: Duquesne University Press.</ref>
 
Емпирију често бркају са појмом индукције, што је погрешно јер за разлику од индукције она има сигурну вредност. Свака емпирија у себи садржи и [[Дедукција|дедукцију]] (тј поступак којим се из општег суда изводи неки други, посебни или појединачни суд, а овај појединачни суд логички нужно следи из општијег, али не мора бити и истинит). Тако емпирија може бити премиса очигледне дедукција, док сама има у себи скривену дедукцију.
Емпирија како је Ибн Сина, или ''Абу Али ел Хусеин ибн Сина (латинизовано: Авицена; 980 — 1037),'' наводи у својој књизи „Шифа“, спој радње чулних органа и директног опажања и размишљања силогистичке врсте, не индуктивне, или аналошке процесе. Размишљање нема четврти облик (а да није дедукција, индукција и аналогија) иако су математичари логичари утврдили нешто тако.<ref>Burhan [برهان - demonstracija] iz knjigeMantikuš-Šifa [منطق الشفاء], Egiptsko izdanje, str. 223.</ref>
 
Емпирија како је како Ибн Сина, или ''Абу Али ел Хусеин ибн Сина (латинизовано: Авицена; 980 — 1037),'' наводи у својој књизи „Шифа“, спој радње чулних органа и директног опажања и размишљања силогистичке врсте, не индуктивне, или аналошке процесе. Размишљање нема четврти облик (а да није [[дедукција]], [[Индукција (логика)|индукција]] и [[аналогија]]) иако су математичари логичари утврдили нешто тако.<ref>Burhan [برهان - demonstracija] iz knjigeMantikuš-Šifa [منطق الشفاء], Egiptsko izdanje, str. 223.</ref>
Вредност емпирије се не могу негирати иако су неки филозофи логичари то покушавали (нпр Аристотел). Емпирија садржи у себи једну врсту дедукције, и као и сама дедукција није део логике, али је логика заснована на вредности емпирије. Сви логичари потврђују да је емпирија један од сигурних начела, и да један од шест начела које користимо у демонстрацијама.<ref>Ibid, str. 95-97, 223 i 331.</ref>
 
Вредност емпирије се не могу негирати иако су неки филозофи логичари то покушавали (нпр Аристотел). Емпирија садржи у себи једну врсту дедукције, иали као и сама дедукција није део логике, али је логика заснована на вредности емпирије. Сви логичари потврђују да је емпирија један од сигурних начела, и да један од шест начела које користимо у демонстрацијама.<ref>Ibid, str. 95-97, 223 i 331.</ref>
 
== Значај емпирија за процес објективног размишљања ==