Атанарих — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м је променио име чланку '''Атанарик''' у Атанарих
Нема описа измене
Ред 1:
'''Атанарих''' или '''Атанарик''' ({{јез-гот|Athaneiks}}) (умро [[25. јануар|25. јануара]] [[381]].) је био вођа разних визиготских племена током две деценије и визиготски краљ током последње године живота, [[381]]. године. По [[Исидор Севиљски|Исидору Севиљском]] владао је Готима 13 година.
 
О АтанариковомАтанариховом пореклу и раној каријери не знамо ништа. Изгледа да је његов отац стекао велики углед у римској војној служби. По ретору Темистију, [[Константин Велики]] је подигао статуу АтанариковогАтанариховог оца у Цариграду. Сам АтанарикАтанарих се у изворима први пут помиње у рату који је против Гота насељених северно од Дунава водио римски цар [[Валенс]] 367.-369. године. Валенс се у ствари умешао у сукоб двојице готских поглавара, АтанарикаАтанариха и [[Фритигерн|Фритигерна]] који су изгледа, свако за себе, покушавали да се наметну за јединственог владара Гота. Успео је да издејствује потписивање мира са Римљанима који је био повољан по његов народ.
 
Током АтанариковеАтанарихове кратке владавине Визиготи су се међусобно сукобили због верских питања. Многи Визиготи су прихватили су хришћанство током 3. и 4. века, али АтанарикАтанарих је и даље следио стару паганску германску религију. Фритигерн је, у знак захвалности за подршку коју му је цар пружио против АтанарикаАтанариха, примио [[аријанство|аријанско]] хришћанство, док је АтанарикАтанарих можда баш због тога постао прогонитељ хришћана.
 
Године [[376]]. [[Валенс]] је дозволио [[Фритигерн]]овим присталицама да пређу [[Дунав]] и да се населе на римској територији, с циљем да се зауставе [[Хуни]] који су управо били прегазили [[Остроготи|Остроготе]] и сада су потискивали Визиготе даље на запад, те су ови морали да напусте [[Дакија|Дакију]]. АтанариковеАтанарихове присталице су биле препуштене на милост и немилост Хунима, међутим, многи од њих су успели ипак да пређу реку сопственим снагама.
 
Након велике победе над Римљанима у [[Битка код Хадријанопоља|бици код Хадријанопоља]] [[378]]. године, [[Фритигерн]] је захваљујући својим ратним успесима прихваћен за владара већине Визигота насељених на римској територији. Међутим, нови источноримски цар [[Теодосије I]] је успео да преокрене ратну срећу. Фритигерн је изгледа преминуо око 380. године и Готи су сада прихватили АтанарикаАтанариха за свог краља. Почетком 381. АтанарикАтанарих је постао први страни краљ који је посетио нову римску престоницу [[Константинопољ]]. Преговарао је са царем [[Теодосије I|Теодосијем I]], који је Визиготима понудио статус савезника - "федерата" ({{јез-лат|foederati}}). За разлику од ранијих времена, варварским савезницима је дозвољено да се населе на римској територији и шаљу Римљанима војне одреде под заповедништвом сопствених старешина. Након што је 11. јануара склопио мир, АтанарикАтанарих је умро само неколико недеља касније 25. јануара. Цар му је приредио свечани погеб у Цариграду, а споразум је поштован до смрти Теодосија I [[395]]. године.
 
==Литература==