Мезозоик — разлика између измена

'''Мезозоик''' је једна од три [[геолошке ере]] [[фанерозоик|фанерозојског]] [[еон (геологија)|еона]]. Подела времена на ере је почела са [[Ђовани Ардуино|Ђованијем Ардуином]] у [[18. век]]у, иако је оригинално име за данашњи мезозоик било „секундар“ (с тиме да је модерна ера била названа [[терцијар]]). Смештен између [[палеозоик]]а и [[кенозоик]]а, мезозоик значи „средње животиње“ на [[грчки језик|грчком]]: ''месо'' за средње и ''зоо'' за [[животиња|животиње]]. Често се зове „Доба средњег живота“ или „Доба диносауруса“, према фауни која је доминирала у то време.

Мезозоик је био време [[тектоника плоча|тектонске]], [[клима]]тске и [[Еволуција (биологија)|еволуцијске]] активности. Континенти су се поступно мењали од стања међусобне повезаности према њиховој данашњој конфигурацији; ова подела је довела до [[специјација|специјације]] и других важних еволуцијских догађаја. Клима је била доста топла кроз цели период па је имала важну улогу при еволуцији и развоју нових [[животињаживотиње|животињских]] врста. Пред крај ере већ је постојала основа модерног живота.

Тријас је углавном био сув, што је тренд који је био почео у касном [[Карбон (периода)|карбону]], те са јасним годишњим добима, поготово у унутрашњости Пангее. Низак ниво мора је такође погодовао екстремним температурама. [[Вода]] делује као стабилизатор температуре због своје високе [[специфична топлота|специфичне топлоте]], и копно у близини великих водених маса, поготово [[океан]]ских, има мање температурних варијација. S обзиром да је већина копна које је сачињавало Пангеу било удаљено од океана, температуре су се често драстично мењале, те се унутрашњост Пангее вероватно састојала од великих [[пустиња]]. Докази у облику [[црвене наслаге|црвених наслага]] и евапорита попут [[Натријум-хлоридкухињска со|солсоли]]и подржавају такав закључак.

Изумирање готово свих животињских врста на крају [[perm (perioda)|пермске]] периоде је створило услове за [[адаптивна радијација|радијацију]] многих нових облика живота. То се посебно односи на изумирање крупних [[динокефал]]них [[биљојед]]а и [[месојед|месождера]] који су иза себе оставили празне [[еколошка ниша|еколошке нише]]. Неки од њих су преживели [[цинодонт]]и [[дикинодонт]]и, с тиме да су потоњи касније изумрли. [[животињаживотиње|животињским]] светом током мезозоика су, међутим, доминирали крупни [[архосаур]]ски [[гмизавци|рептили]] који су се појавили неколико милиона година након пермског изумирања: [[диносауруси]], [[птеросаури|птеросауруси]], те морски рептили као [[ихтиосаурус]]и, [[плезиосаурус]]и и [[мозасаурус]]и.