'''Колаген''' је јак и дугачак [[молекул]] (300-{nm}-, пречника 1,5-{nm}-), карактеристичан за [[животиња|животиње]], који чини чак 25% свих [[протеин]]а организма [[сисарсисари|сисара]]а.
Колаген се ствара у цистернама [[гранулисанихрапави ендоплазматични ретикулум|гранулисаног ендоплазматичног ретикулума]] као ''проколаген''. Проколаген је изграђен од три левогира полипептидна ланца, који су међусобно десногиро увијени и стабилизовани [[водонична веза|водоничним везама]], са слободним крајевима. Када се дејством [[ензим]]а уклоне крајеви, добија се структурна јединица колагена звана ''тропоколаген''. У [[екстрацелуларниванћелијски матрикс|екстрацелуларном матриксу]] јединице тропоколагена се спонтано удружују у издужена влакна колагена.
Постоји 28 типова колагена, описаних у литератури. Најзаступљенији је колаген -{I}-, који чини основна [[везивна влакна|влакна везивног ткива]]. Поред њега чести су колаген -{II, III}- и -{IV}-. [[Колагена влакна]] су главна структурна компонента екстрацелуларног матрикса, за коју се везују друге структуре ([[еластин]], [[протеогликанипротеогликан]]и, адхезивни протеини екстрацелуларног матрикса), али влакана има и у неким ћелијама. Јако је важан у [[хрскавицахрскавичаво ткиво|хрскавици]], [[лигаменти]]ма, [[тетива]]ма, [[кости]]ма, [[зубизуб]]маима, омогућава затегнутост [[Кожакожни систем|коже]] и крвних судова. Присутан је и као ''кристалин'' у [[око|очном сочиву]].
