Обични јелен — разлика између измена

| regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}-

| phylum = -{[[Хордати|Chordata]]}-

| classis = -{[[Сисари|Mammalia]]}-

| ordo = -{[[Папкари|Artiodactyla]]}-

| binomial_authority = (-{[[CarolusКарл Linnaeusфон Лине|L.]]}-, 1758)

'''Јелен обични''' (црвени јелен, {{јез-лат|Cervus elaphus}}) је [[шума|шумска]] [[животиње|животиња]] из фамилије виторогих [[преживар]]а (-{[[Cervidae]]}-).

Распрострањен је у [[Европа|Европи]] најчешће у шумским комплексима већих [[река]] - [[Дунав|Дунава]], [[Сава (река)|Саве]], [[Драва|Драве]] и брдским и планинским шумама [[Мађарска|Мађарске]], [[Румунија|Румуније]], [[Чешка|Чешке]], [[Словачка|Словачке]], [[Хрватска|Хрватске]], [[Словенија|Словеније]], [[Немачка|Немачке]], [[Аустрија|Аустрије]], а у мањем броју и у [[Пољска|Пољској]], европском делу [[Русија|Русије]], [[Норвешка|Норвешкој]], [[Шведска|Шведској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Француска|Француској]] и [[Данска|Данској]]. У [[Србија|Србији]] су најбројнији у [[Војводина|Војводини]].

Има складан облик тела, у раменима виши него у крстима, високе снажне [[ноге]] доказују, да је грађен за дуго и истрајно трчање. Облик и величина [[рог (животињски)|рогова]] указују на прилагођеност кретању на отвореним просторима а не срединама обраслим густом вегетацијом. Дужина тела јелена износи 225-275 -{cm}-, висина у раменима 120-150 -{cm}-. [[Реп]] је дугачак 20-25 -{cm}-. Телесна тежина креће се у распону од 125 до 300 -{kg}-, а код кошуте од 70 до 130 -{kg}-. Снажна грађа [[мишићмишићно ткиво|мишића]]а и тетива омогућава му брзи бег и скок и до 12 -{m}- у дужину и 3.5 -{m}- у висину. Креће се кораком, касом или трком. Зубна формула је И 0/4, ЦИ/0, П3/3, М 3/3 дакле укупно има 34 [[зуб|зуба]] а од тога 22 млечна. Замена млечних зуба завршава се између 30. и 34. месеца. Од [[пролеће|пролећа]] до [[јесен]]и боја длаке јелена је рђаво црвена, а на [[трбух]]у беличаста. Зимска длака је дужа, гушћа, тамносмеђе до смеђе-сиве боје. Део око репа је беличаст до жутоцрвене и обрубљен тамносмеђом дужом длаком. [[Мужјак]] на [[врат]]у има дужу длаку тј. [[грива|гриву]] коју нема [[женка]]. Јелен има [[рог (животињски)|рогове]]ове, а кошута само у ретким случајевима. Оба [[пол]]а имају сузиште, дубоко удубљење испод [[око|ока]]. На [[корен]]у [[реп|репа]] у мужјака налази се мирисна [[жлезда]]. Женка такву жлезду има на челу а код оба пола [[мирис]]но место се налази на спољној страни скочног [[зглоб|зглоба]]. Рог има исту функцију и значај као и рог [[Срна|срндаћа]]. Рог јелена састоји се од истих делова као и рог срдаћа само има више [[парожак]]а. Ружа на рогу се назива венац, а осим тога се на рогу јелена развија круна а изнад обрва уметак који се назива ледењак. Сва [[чулни орган|чула]] јелена су одлично развијена и премда има астигматично грађено око пуно боље разликује предмете у околини од срне.

По понашању јелен је [[животиње|животиња]] сумрака, али је активан и за време [[дан]]а. На његову активност делују дужина трајања осветљења и интензитет сунчеве светлости. Ако је светлост краћа и слабија активнији је по дану, док јака [[Сунце|Сунчева]] светлост помера његову активност у ноћне сате. У понашању је уочљив јак социјални [[нагон]], тако да кошуте готово целу годину живе у [[крдо|крдима]] док је јелен дистанциранији. Старији јелени су осим социјалном удаљени и групном раздаљином, тако да постоје два типа крда: чврсто крдо кошута са теладима и једногодишњим и двогодишњим јеленима и слабо повезана крда у којима се налазе јелени различитих старости. Јако стари мужјаци живе самотњачким [[живот]]ом. Однос према [[станиште|станишту]] је такав да се може прилагодити и релативно малом простору иако је [[Миграција (зоологија)|миграција]] основна карактеристика јелена. Овим животињама је дубоко усађен нагон за сезонске сеобе, лети у више, а зими у ниже пределе. Данас се међутим више не селе као некада, кад су им главни селидбени путеви били дуж токова великих река. Јелени се такође селе и због парења, годишњег доба и слично. Мужјаци се оглашавају риком а у опасности дубљим тоном. За време парења женке се оглашавају са „ах“ и „анг“ а рањене животиње испуштају кратак глас сличан рикању. Током дана тражи храну 5 до 7 пута и за то му је потребно време од 7 до 10 сати. У [[исхрана|исхрани]] јелена разликујемо неколико категорије хране: мекану, жилаву, тврду и баластне супстанце. Осим воде за пиће потребна им је и [[вода]] за каљужање и [[кухињска со|со]].

[[Парење]] се у нижим пределима одвија у [[август]]у и [[септембар|септембру]] а у [[планина]]ма у септембру и [[октобар|октобру]]. Тек се у сезони парења мужјаци приближавају женкама и долазе на „рикалишта“ на којима се међусобно боре за право на парење. Током борби могу изгубити чак до 30 [[килограм|кг]]. С обзиром на то да живе у [[полигамија|полигамији]] парење представља напор који уз претходне борбе и неузимање хране може довести до такве исцрпљености да мужјак може угинути преко зиме. У [[природа|природи]] је однос полова 1:1. Трудноћа кошуте траје 33-34 недеље, а пред порођај се издваја из крда и тели се у [[мај]]у или [[јун]]у и обично отели једно или ређе два младунца. Догађа се да једно угине као [[фетус|заметак]] или нешто касније. Тек рођено теле тешко је 7 до 12 -{kg}-. Кошута има 4 сисе, и када [[Теле (јелен)|теле]] толико ојача да може пратити мајку, кошута се враћа у крдо. Теле постаје самостално са 9 до 11 месеци а полна зрелост наступа најраније са 16 месеци. Од природних непријатеља јелену прете [[вук]] и [[медвед]] а нејакој телади [[рис]]. Животни век јелена је 15 до 20 година а изузетно 25, раст мужјака се завршава са 8 до 9 година, а кошуте са 3 до 4 године.

Јеленски траг има облик сличан крављем трагу, али је мањи. Траг јелена и [[Кошутајелен|кошуте]] се разликује по томе што јелен има шире и затубастије папке, а кошута има више дугуљасте папке. Величина трага зависи и од величине дивљачи. По траговима јелена се може утврдити и његова брзина кретања. Када јелен иде кораком оставља траг папака који су стиснути један до другог, а не види се отисак прста. Када каса папци су нешто раздвојени и примећује се отисак прста. Када јелен трчи папци су више раздвојени и отисак задњег прста је више изражен.