Отворени метод усаглашавања — разлика између измена

Савет усваја основне циљеве, водеће иницијативе и интегрисане смернице. Смернице усваја на основу предлога Комисије, а у политици запошљавања се у обзир узима и мишљање Европског парламента. Савет усваја и препоруке које се упућују државама чланицама. Ово се може чинити у контексту националних акционих планова, али и у склопу целокупне стратегије. У области запошљавања и економских смерница издају се заједничке препоруке са Комисијом чега нема у осталим областима.<ref>{{cite journal|last=J. Zeitlin, P. Pochet and L. Magnusson|title=The Open Method of Coordination in Action: The European Employment and Social Inclusion Strategies|journal= SALTSA (Programa),Observatoire social européen, Brussels|year=2005|url=http://eucenter.wisc.edu/OMC/Papers/EUC/JZPP/introduction.pdf}}, p. 2</ref> Ако чланица не реагује на препуруку, Комисија може издати упозорење. Савет позива Комисију да да предлоге за водеће иницијативе и предузима неопходне одлуке за имплементацију. На крају циклуса, Комисија и Савет утврђују уочене проблеме и дају препоруке за промене у политикама.

 

 

Отворени метод усаглашавања је усвојен на заседању Европског савета, одржаног у Лисабону 2000. године, а у тачки 36 је предвиђено да Европски савет има најистакнутију улогу у вођењу и координацији у циљу остваривања свеукупне кохерентности, као и у новој стратегији Европа 2020, Европски савет је замишљен тако да утврди свеукупни правац стратегије на основу предлога Комисије.<ref>Europe 2020, p. 30</ref>