Моруна — разлика између измена

| familia = -{[[Јесетра|Acipenseridae]]}-

| binomial_authority = -{[[Карл фон Лине|Linnaeus]]}-, [[1758]]

'''Моруна''' ({{јез-лат|Huso huso}}) је [[слатководна риба]] која према традиционалној [[систематика|систематици]] приприпада инфракласи [[штитоноше|штитоноша]] ({{јез-лат|Chondrostei}}) и фамилији -{[[Јесетра|Acipenseridae]]}-.

Као и све штитоноше, имају [[хрскавицахрскавичаво ткиво|хрскавичав]] [[скелетни систем|скелет]], али им је тело покривено са пет редова [[кост|коштаних]] плочица (по томе су добиле назив). Нарочито је заштићен кров [[лобања|лобање]]. Ове кости на телу су [[кожакожни систем|кожног]] порекла. Зато су им [[крљушт]]и (иначе [[ганоидне крљушти|ганоидне]]) редуковане, осим у пределу [[реп]]а. Тело им је вретенастог облика, али ипак здепастије у поређењу са [[Acipenserруска gueldenstaedtiiјесетра|јесетром]] и [[дугоноса кечига|кечигом]], а и није толико истакнуто петострано. Репно пераје је [[хетероцеркно пераје|хетероцерно]] (асиметрично). Глава је ка напред оштро извучена (али не толико као код других штитоноша) па се уста налазе на доњој страни главе и у њима нема [[зуб]]а. Испод уста налазе се израшаји у виду бркова, који, због слабо развијеног [[чуло вида|чула вида]], представљају главне [[чулачулни орган|чулне]] [[Орган (анатомија)|орган]]е који им помажу у тражењу [[храна|хране]], углавном [[рибе|риба]], ређе [[шкољкашкољке|шкољки]] и других [[мекушци|мекушаца]], као и [[рак]]ова. Велика је грабљивица и постоји податак да је појела младунче [[фока|фоке]]. У [[желудац|желуцу]] моруне су биле пронађене и крупније рибе, па чак и [[птице]].

До изградње [[Хидроелектрана Ђердап|ђердап]]ске [[брана|бране]] у [[Србија|Србију]] је доспевала и у горње токове [[Дунав]]а. Данас је то немогуће и може се наћи у доњем [[ток (рачунарство)|току]]у испод [[Ђердапска клисура|Ђердапа]]. Изградњом бране, [[мелиорација|мелиорацијом]] и [[загађивање]]м вода та риба је данас угрожена, па се приступа вештачком узгоју и порибљавању.

Живи углавном при морском дну, али за време размножавања [[миграција|мигрира]] у слатке воде ([[анадромна врста|анадромне врсте]]). Мрешћење се обавља с [[пролеће|пролећа]] и у [[јесен]]. Овај пут је често веома дуг тако да износи од неколико стотина до хиљаду километара. Ова појава указује да су реке примарно станиште ових риба, из кога су касније продрле у мора. Женке полажу милионе сивкастоцрних [[јаје|јаја]] која се прилепе за [[камен|камење]] на месту [[мрест]]а и ту се и оплоде (спољашње [[оплођење]]). После излегања из јаја младе јединке мигрирају низводно у море.