Парнопрсти копитари — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м референце
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 5:
| image_caption = жирафе (''-{Giraffa camelopardalis}-'')
| image_width = 220п
| regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}-
| phylum = -{[[Хордати|Chordata]]}-
| classis = -{[[Сисари|Mammalia]]}-
| infraclassis = -{[[Placentalni sisari|Eutheria]]}-
| superordo = -{[[Laurasiatheria]]}-
| ordo = '''-{Artiodactyla}-'''
Ред 16:
видети у тексту
}}
'''Папкари''' ('''-{Artiodactyla}-''') су велики ред [[сисарсисари|сисара]]а [[унгулата]] који имају паран број [[прст]]ију на ногама („папци"), као и карактеристичну грађу [[кост]]ију [[скочни зглоб|скочног зглоба]]<ref name=MamEv>{{Cite book |author= Savage, R. J. G. & Long, M. R.|year=1986 |title= Mammal Evolution: an illustrated guide|publisher= Facts on File|location=New York|pages= 208|id=ISBN 0-8160-1194-X}}</ref>. У папкаре убрајамо [[свиња|свиње]], [[нилски коњ|нилске коње]], [[камила|камиле]] и [[преживари|преживаре]] (међу којима су најбројнија група [[шупљорога говеда]]). Ред папкара обухвата око 220 савремних [[врста (биологија)|врста]], које насељавају све континенте (у [[Аустралија|Аустралију]] су их унели људи)<ref name="Pough2005">{{Cite book |author=Pough, F. W., Janis, C. M. & Heiser, J. B. |title=Vertebrate Life |chapter=Major Lineages of Mammals |year=2005 |origyear=1979 |edition=7th edition |publisher= Pearson |pages=539 |id=ISBN 0-13-127836-3}}</ref>.
 
== Филогенија и систематика папкара ==
[[Датотека:BlueAntelope1801.jpg|мини|десно|250п|изумрла [[плава антилопа]]]]
Слично већини сисарских редова, папкари се на [[Еволуција (биологија)|еволуционој]] сцени појављују током доњег (раног) [[Еоцен]]а, пре око 24 милиона година. Најранији представници су били ситни и кратконоги, а хранили су се [[биљке|биљном]] [[храна|храном]]. До краја Еоцена већ су се одвојиле три групе, које и данас живе — -{[[Suina]]}- (свиње), -{[[Tylopoda]]}- (камиле и [[лама (животиња)|ламе]]) и -{[[Preživari|Ruminantia]]}- (преживари). Паралелно са развојем ових група папкара, [[адаптивна радијација|адаптивну радијацију]] и енормно проширење [[ареал]]а (у [[миоцен]]у) доживела је и једна фамилија биљака — траве (-{[[Poaceae]]}-). Траве су услед карактеристичне грађе листа тешко сварљиве, и само код преживара је постојао сложен [[систем органа за варење|систем за варење]] који их је лако могао варити. Специфичан систем за варење омогућио је папкарима да преузму бројношћу и разноврсношћу доминацију међу копненим биљоједима. Познати миоценски [[род (биологија)|родови]] папкара су -{''[[Ampelomeryx]]'', ''[[Tauromeryx]]''}- и ''-{[[Triceromeryx]]}-''.
 
Схватање [[филогенија|филогенетских]] односа међу папкарима и односа папкара са осталим сисарским групама мењало се током година, услед нагомилавања нових информација (нови [[фосил]]ни налази, [[молекуларна систематика]]). Положај овог реда у оквиру групе унгулатних сисара је данас ван сумње, али се последњих година дискусије воде о томе да ли је ред папкара сестринска група реду [[Cetaceaкитови|китова]] (у групи -{[[Cetartiodactyla]]}-), или су китови еволуирали од неке групе папкара<ref name="Cetartiodactyla">{{cite journal |last=Boisserie |first=Jean-Renaud |coauthors= Lihoreau, F. & Brunet, M. |year= 2005 |month= February |title= The position of Hippopotamidae within Cetartiodactyla |journal= [[Proceedings of the National Academy of Sciences]] |volume= 102 |issue= 5 |url=http://www.pnas.org/cgi/content/full/102/5/1537|pages=1537-1541|accessdate = 9. 6. 2007. |doi= 10.1073/pnas.0409518102 |pmid= 15677331}}</ref><ref name="ScienceNews">{{Cite web | title = Scientists find missing link between the dolphin, whale and its closest relative, the hippo | date = 25. 1. 2005. | accessdate = 18. 6. 2007. | url = http://www.sciencenewsdaily.org/story-2806.html | work = Science News Daily}}</ref><ref name="DNA">{{Cite journal | url = http://mbe.oxfordjournals.org/cgi/content/abstract/14/5/537 | title = More DNA support for a Cetacea/Hippopotamidae clade: the blood-clotting protein gene gamma-fibrinogen | author = Gatesy, J. | journal = [[Molecular Biology and Evolution]] | volume = 14 | pages = 537-543 | pmid = 9159931}}</ref> — предака нилских коња<ref name="Genomes">{{Cite journal | title = Analyses of mitochondrial genomes strongly support a hippopotamus-whale clade | volume = 265 | issue = 1412 | year = 1998 | pages = 2251 | journal = [[Proceedings of the Royal Society]] | author = Ursing, B. M. | coauthor = Arnason, U. | doi = 10.1098/rspb.1998.0567}}</ref> (ово мишљење чини ред папкара [[кладистика#Кладистичка систематика|парафилетским]]).
 
Следећа класификациона схема дата је по ауторима -{McKenna & Bell}- ([[1997]])<ref>{{Cite book |author=McKenna, M. C. & Bell, S. K. |year=1997 |title=Classification of Mammals Above the Species Level |publisher=Columbia University Press |location=New York |id=ISBN 0-231-11013-8}}</ref> и списку савремених фамилија које су дали -{Wilson & Reeder}- ([[2005]])<ref>{{Cite book |editor=Wilson, D. E. & Reeder, D. M. |title=Mammal Species of the World |edition=3rd edition |publisher=Johns Hopkins University Press |pages=111-184 |id=ISBN 0-8018-8221-4}}</ref>.
Ред 49:
:: фамилија -{[[Hippopotamidae]]}- — нилски коњи (2 савремене врсте)
:: фамилија †-{[[Raoellidae]]}-
; подред -{[[Preživari|Ruminantia]]}-
: инфраред -{[[Pecora]]}-
:: фамилија -{[[Antilocapridae]]}- — [[пронгхорн антилопа|пронгхорн антилопе]] (2 савремене врсте)
:: фамилија -{[[Шупљорога говеда|Bovidae]]}- — шупљорога говеда : говеда, [[овца|овце]], [[коза|козе]], [[антилопа|антилопе]] (135 савремених врста)
:: фамилија -{[[Cervidae]]}- — [[јелен]]и (49 савремених врста)
:: фамилија † -{[[Climacoceratidae]]}-