Перуђа — разлика између измена

м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
У [[10. век]]у долази до осамостаљивања Перуђе, као и других градова у окружењу. Унутар градских зидина 936. године почиње да се гради катедрала Св. Лоренца. Следећа два века прошла су у сталним размирицама са суседним градовима-државама (Кортона, Асизи, Тоди, Фолињо). У XI веку постаје комуна. У [[12. век]]у град потпада под власт [[Папска држава|Папске државе]] и то стање остаје вековима.
 
Четворица папа су изабрани баш у овом граду ([[Папа Хонорије III|Хонорије III]], [[Хонорије IV]], [[СелестинПапа Целестин V|Целестин V]] и [[Папа Климент V|Климент V]]). С друге стране, Перуђа је била једна од првих градова која је устала против [[Гргур IX|Гргура IX]]. У међувремену формирале су се две партије народна (Распанти) и племићка (Бекерини). Стално је долазило до несугласица између присталица ове две партије у XIV веку.
 
Као резултати интерних градских борби, у граду се смењује неколико породица - Висконти, Микелоти, Фортебрачи. За време владавине Андрее Фортебрачија, комаданта плаћенићке војске (кондотијера), изводе се важни јавни радови као што је изградња резиденције Брачијевих позната као Сопра муро (“Sopra„-{Sopra muro”muro}-“).
 
У XIII веку и у првим деценијама следећег века Перуђа се намеће као важан центар уметности и културе. У [[14. век]]у је основан [[Универзитет у Перуђи]], један од најпознатијих у целој [[Италија|Италији]]. После неуспешног рата против папе [[папа Павле III|Павла III]], Перуђа је изгубила слободу 1531.