Српско просвјетно и културно друштво Просвјета — разлика између измена

| име = Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“

| датум_оснивања = [[1902]].

| датум_гашења = [[1914]]. (први пут), [[1949]]. (други пут)

| тип =

'''Просвјета''' je '''Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“''' је основано [[1902.]] године у [[Сарајево|Сарајеву]] са циљем очувања Српскесрпске културе и идентитета у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Настало је као самоникла, класична демократска асоцијација добронамјерних грађана, поклоника своје националне културе и просвјете. По свом значају "Просвјета"„Просвјета“ се дуже времена налазила одмах иза [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], а по неким активностима је чак и предњачила, одговарајући на специфичне потребе српске културе у [[20. вијекувијек]]у.

=== Историјат ===

==== Период 1902 - 1949 ====

Основано је у [[Сарајево|Сарајеву]] [[1902]]. године у мултикултурном и мултиетничком окружењу [[Аустро-угарска|Аустро-угарске Монархијемонархије]] и убрзо је постало најзначајније српско удружење грађана. Док су у стварању првих културних друштава главну улогу имали учитељи и трговци, за оснивање друштва „Просвјета“ најзаслужнија је академски образована српска омладина, која се послије студија враћала у земљу и одмах укључивала у јавни живот. Прва организација српске интелигенције приступила је стварњустварању новог типа удружења у области културног и просвјетног живота, заснованог на ширим концепцијама и усклађеном са стварним народним потребама.

У то вријеме, најактивнија потреба је била пружање помоћи у школовању ђака и студената, јер је домаћа интелигенција веома споро стасала. Од окупације [[1878.]] године до оснивања „Просвјете“, тј. Заза 24 године, гимназију у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] завршило је свега 70% домаћих гимназијалаца. Када је основана „Просвјета“, било је укупно око 30 Срба високошколаца у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]].

У [[Сарајево|Сарајеву]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1901.]] године 29 српских интелектуалаца су упутили молбу Земалјскојземаљској влади да се оснује друштво „Просвјета“ које би пружало материјалну помоћ ђацима и студентима, те радило на просвјећиванјупросвјећивању народа БиХ.

Од самог оснивања СПКД „Просвјета“, па до забране њеног рада [[1949.]] године, око друштва су се окупљали највећи интелектуалци тог времена: [[Петар Кочић]], [[Алекса Шантић]], [[Јован Дучић]], [[Перо Слијепчевић]], Григорије Петров, [[Јован Цвијић]], и други..., који су не само својом великим стваралачком и креативном енегријоменергијом подстицали рад Друштва, већ су га као легатори и материјално помагали.

Ово културно друштво је забрањивано 2два пута у оба свјетска рата, а [[1949.]] године у вријеме социјалистичког погледа на свијет, само је донијело одлуку о ликвидацији, да би се поново обновило [[1990.]] године. ДјеовањеДјеловање и рад СПКД „Просвјета“ – Сарајево се од њеног оснивања 1902. године, па до коначне забране дјеловања националних друштва БиХ 1949. године може пратити у три различита државна уређења (период аустроугарске окупације БиХ, [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и [[ФНР Југославија|ФНР Југославије]]). Међутим, без обзира на турбулентне историјске прилике, када је рад Друштва прекидан, [[1914.]] и [[1941.]] године, зацртане смјернице и циљеви Просвјете, са неким модификацијама, углавном су остајали исти, односно њена приоритетна усмјерења: ШколованјеШколовање омладине, културно и просвјетно уздизање српског и осталих народа БиХ, оснивање библиотека, оснивање издавачке дјелатности и популаризација књига у народу и остале активности.

Обновљена је 1990. године на [[Видовдан]], у сали Народне и универзитетске бибилиотеке у сарајевској Вијећници од стране групе интелектуалаца предвођених академиком [[Војислав Максимовић|Војиславом Максимовићем]]. Оснивачка Скупштина СПКД "Просвјете" - Сарајево одржана је тек [[1993.]] године, када је друштво поново регистровано. Без обзира на ратне услове који су владали у овом периоду, друштво је, захваљујући ентузијазму неколико поједнинаца некако функционисало, тако што предсједник и главни одбор настављају рад у [[Фоча|Фочи]]. Данас дјелују двије "Просвјете"„Просвјете“, једна у Сарајеву, и друга са сједиштем у [[Источно Сарајево|Источном Сарајеву]] са одборима широм [[Република Српска|Републике Српске]].

*[http://www.prosvjeta.com.ba/ Вебсајт СПКД „Просвјета“ у Сарајеву]

*[http://prosvjeta.org/ Вебсајт СПКД „Просвјета“ у Источном Сарајеву]