Грчки рат за независност — разлика између измена

Први већи устанак након тога био је под руским упливом, такозвана [[Орлова побуна 1770]]. године која је угушена, након почетних успеха. Након сламања устанка турско-албанске јединице спроводиле су масован терор над великим делом континенталне Грчке.<ref>Своронос, ''History of Модерн Greece'', п. 59<br />* Вацалопоулос, ''History of Мацедониа'', стр. [http://www.promacedonia.org/en/av/av_9_3.htm 336]</ref>За време [[Руско-турски рат (1787—1792)|Руско-турског рата

1787-1792]], заједница грчких трговаца из [[Трст]]а опремила је мању флоту коју је водио Ламброс Катсонис, и послала је у Грчку, где је углавном ометала турску пловидбу. То је истовремено повећало и број хајдука и других одметника по Грчкој. <ref>Своронос, ''History of Модерн Greece'', стр. 59</ref>

 

Истовремено бројни Грци су били највиши отомански царски функционари и уживали бројне привилегије. Грчки свештеници контролисали су све послове православне цркве преко Екуменске патријаршије из [[Истанбул|Цариграда]] и највећи број свештеника долазио је из грчких редова. Тако су они уз то и помоћ отоманског управног система поделе на Милете, владали над свим православним поданицима.<ref>Георгиадис&ndash;Арнакис, ''The Greek Church of Constantinople'', стр. 238</ref>)