Георги Димитров — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 41:
Након суђења преселио се у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] гдје је изабран за генералног секретара [[Коминтерна|комунистичке Интернационале]]. Димитров је био последњи генерални секретар Коминтерне, од [[1935]]. до [[1943]]. године, када је [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] укинуо ову организацију. Разлог именовању на то мјесто јесте слава и углед које је постигао на суђењу у [[Лајпциг]]у. Његов извјештај на Седмом конгресу Коминтерне [[1935]]. године истакао је његове идеје о потреби борбе против нарастајућег [[фашизам|фашизма]] у [[Европа|Европи]].
 
За вријемевреме [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] био је на челу уреда комунистичке партије у Москви одакле је руководио комунистичким покретом отпора у [[Бугарска|Бугарској]] - [[Отечествени фронт|Отечественом фронтом]] (Домовински фронт) која је у септембру [[1944]]. година организовала устанак и свргнула монархистичку владу те објавила рат [[Немачка|Њемачкој]].
 
=== Председник НР Бугарске ===