Краљевство Израел (уједињено) — разлика између измена

Настанак државе Израиља може се сматрати примером општег модела демографске промене и покрета становништва приметног на Леванту. Средиште сваке студије о настанку Израиља јесте [[Стари завет]]. У ''[[Књига изласка|Књизи изласка]]'' описан је споразум по коме Израиљ у замену за своју послушност долази под [[Јахве]]ову заштиту. Јахвеова моћ доказана је изласком Јевреја из [[Ново краљевство|Египта]]. Тек у ''[[Књига бројева|Књизи бројева]]'' се наставља историјски преглед и завршава прича о лутањима кроз пустош и освајање [[Трансјорданија|ТрансјорданијеТрансјордан]]ије. ''[[Поновљени закони|Књиза поновљених закона]]'' започиње ретроспективом [[Мојсије|Мојсија]] по завршетку периода лутања после чега следи кодекс закона који делимично понавља, а делимично модификује део легислативног материјала ранијих књига. Потом следи приказ Мојсијеве смрти. Ауторство овог материјала је традиционално приписивано Мојсију. Међитим, сумње у то биле су изражаване вековима. [[Тора|Петокњижје]] је пуно анахронизама, дуплирања догађаја, унутрашњих размимоилажења у причама и међусобно противречних закона.

Повезивање племена у Палестини довело је до међуплеменске федерације која се састајала са времена на време у одређеним светилиштима ради обожавања заједничког божанства - Јахвеа. Зближавање племена долазило је и као последица заједничке опасности по независност ових држава која је долазила од њихових суседа - [[МоабMOAB|Моаба]]а, [[Едон]]а, [[Амонити|Амонита]] и [[Амалекити|Амалекита]]. Као резултат, појавио се известан број хероја, "судија", да ослободе Израел од опасности. Међутим, ови ратници нису иступали у име "читавог Израела" јер није увек читав Израел био у непосредној опасности. Једини пут када је то био случај јесте када су [[Филистејци]] нанели пораз израиљским снагама и заробили централни симбол вере Јевреја, [[Заветни ковчег]]. У време ове кризе, на чело Израиља избио је [[Саул]] из племена [[племе Венијаминово|Венијаминовог]]. Саул је ослободио Израиљ од филистејског јарма. Саул је имао успеха и против других непријатеља. Нанео је пораз Амонитима. Уследио је његов избор за краља у Гилгалу, старом култном центру.

Током Соломонове владавине јасно се примећује учешће краља у култу. Прва половина његове владавине била је далеко успешнија него друга која је, по писаним изворима, била засењена [[Идолатријаидолопоклонство|идолатријом]] којој се одао те његовим многобројним браковима. По ''Првој књизи о царевима'', имао је 700 жена и 300 конкубина. Чим је засео на престо, почео је ширити границе свог царства ушавши у унију са Египтом женидбом се ћерком фараона. Соломон је изградио и храм у Јерусалиму. За његову градњу Давид је много година пре смрти учествовао у прикупљању материјала. Након завршетка храма, Соломон подиже многе грађевине у Јерусалиму и широм свог царства. Пуних тринаест година градио је краљевску палату у Офелу. Започиње и велике радове на изградњи система за снабдевање Јерусалима водом, гради тврђаву Милон (у Септуагинти) за одбрану Јерусалима а у дивљини гради Тадмор који ће служити подједнако и као трговачки центар и као војна база.