Ахеменидско царство — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
 
==Извори==
Извори за проучавање историје Персијског царства представљају посебне потешкоће. Разлог за то је чињеница да су они писани на бројним различитим језицима. Историја Ахеменидског царства превасходно је позната преко дела класичних писаца, пре свега Херодота који је писао у петом веку п. н. е. Његов циљ био је да прослави победе које су [[Грци]] остварили над Персијанцима у првом периоду [[Грчко-персијски ратови|Грчко-персијских ратова]] (између 490. и 478. године п. н. е). Његови се извори ограничавају на рани период царства. Каснији класични писци, попут [[Ктезије|Ктесије]] и [[Ксенофонт|Ксенофонта]], такође су писали о Персији. У [[Стари завет|Старом завету]] сачуване су две слике о Персији. Персијанци се јављају као рестауратори јерусалимског храма и активне присталице [[Јахве|Јахвиног]] култа.
 
Персијанци ахеменидског периода говорили су старијим обликом модерног персијског језика – [[староперсијски језик|староперсијским језиком]]. Језик је припадао [[Индоевропски језици|индоевропској]] групи језика, а исписиван је [[клинопис|клинописом]]. [[Арамејски језик]] био је административни језик царства. О административном систему царства најбоље сведоче две групе извора: „Текстови ризнице“ (белешке о исплатама у сребру радницима уместо њихових редовних следовања) и „Текстови утврђења“ (бележе одобравања свих врста следовања у храни радницима, култним званичницима и племићима). Важно откриће је и архив из Нипура у Вавилонији који одражава пословање велике вавилонске пословне фирме, породице Мурашу.
Главни локалитети ахеменидског периода јесу [[Пасаргаде]], [[Персеполис]], [[Суза]] и бројни налази у западној Турској.
 
==Персијанци и Међани==
Персијска домовина била је Персија, данашња провинција [[Фарс]], која се налазила на југоисточном ободу планина [[Загрос]]. Персијанци припадају већој групи народа – [[Иранци|Иранцима]]. Иранци су првобитно били сточари који су се из централне Азије померали у Иран. Асирски извори од 9. до 7. века п. н. е. говоре о Персијанцима и [[Међани|Међанима]]. Међани су се настањивали у области Ектабане и били су много истакнутији у односу на Персијанце, поготово у асирским аналима. О Персијанцима нема никаквих сигурним помена пре првог миленијума п. н. е. Фарса се у ранијем периоду налазила у склопу државе [[Елам|Елама]]. [[Асурбанипал|Асурбанипаловим]] упадом у Елам (646. година п. н. е.), Елам губи контролу над Фарсом. Због тога се за настанак персијске државе може узети 7. век п. н. е. Старије, можда и правилније, име за персијску државу јесте „Аншан“. Кирови претходници (Ахемен, Теисп, Кир I, Аријарамн, Камбиз I, Арсам) називани су „краљевима Аншана“.
 
Међани, који су живели у области античке [[Ектабана|Ектабане]], знатно чешће се спомињу у асирским изворима. Они су се и географски налазили ближе Асирији те су често били мета асирских похода. Асирски краљеви разликовали су две групе Међана: унутар и ван царства. Међански владар [[Кијаксар]], заједно са вавилонским владарем, учествовао је у [[Пад Ниниве|походу на Ниниву]]. Међутим, користи од пада Асирије имали су само Вавилоњани који су основали [[Нововавилонско царство]]. Кијаксар се, након пљачке [[Асирско краљевство|асирских]] градова, повукао у своју земљу и до 585. године п. н. е. проширио своју власт до источне [[Анадолија|Анадолије]] улазећи у сукоб са [[Лидија|лидијским]] владаром [[Крез|Крезом]]. Река [[Халис]] чинила је границу двеју држава. И поред недостатка конкретних доказа, верује се да је Медијско царство имало неку врсту хегемоније над персијском државом. Овај став заснива се на основу дела познијих античких писаца – Херодора[[Херодот|Херодота]], Ктезије и др.
 
==Настанак==
Оснивач Персијског царства био је [[Кир Велики|Кир од Персије/Аншана]]. Киров цилиндар доказ је да је Кир потицао од лозе локалних владара. Антички писци (Херодот и Ктезије) наводе да је Персија била вазална међанска држава. Ови наводи нису потврђени археолошким налазима. Даље, антички писци говоре о побуни коју је Кир, медијски вазал, подигао побуну против међанског краља [[Астијаг|Астијага]]. Побуна је завршена заробљавањем међанског краља и преносом власти из Ектабане у персијски центар. Ектабана је постала престоница међанске сатрапије. Победом над Астијагом, Кир је потпуно преузео међанске територије. Персија се простирала од реке Халис до источног Ирана. Побуну Кира Персијског покушао је искористити краљ Крез како би остварио територијалне амбиције Лидије. Прешао је реку Халис и сусрео се са персијском војском код Птерије. Битка је завршена без победника. Крез је повукао своју војску натраг у Лидију. Кир је наставио да га гони све до лидијске престонице, [[Сард|Сарда]]. Након двонедељне опсаде, Сард је пао. Лидија је пала под персијску власт, а Крез је заробљен и одведен на персијски двор где је, по Херодоту, постао један од најцењенијих саветника персијског цара. Тачан датум персијског освајања Лидије није познат. Обично се датује негде током четрдесетих година 6. века п. н. е.
Нагло јачање Персије зближило је Египат и Вавилонију. Освајање Лидије, вавилонског савезника, довело је Кира у директан сукоб са Набонидом. Персијска и вавилонска војска сукобиле су се код Описа, источно од Тигра. Вавилонска војска поражена је и масакрирана. Набонид је пао у заробљеништво, а вавилонци су Кира прихватили као свог новог краља. Нововавилонско царство сада је постало део Персијског царства које је тиме стекло огромну територију – од Египта до Загроса. Свога сина, Камбиза, Кир је именовао за савладара и краља Вавилона. Завршетак вавилонског ропства и поновна изградња храма у Јерусалиму традиционално се приписује Киру. Овим актом кир је ојачао свој положај на Леванту. Кир се потом окренуо освајањима ка „далеком истоку“. Овај аспект персијских освајања најмање је документован. И Херодот и Ктезија стављају ове походе на сам крај Кирове владавине и наводе да је персијски цар погинуо у Бактрији. Пре смрти, подвео је под персијску контролу већи део Авганистана, данашњи Узбекистан, Туркменистан и Таџикистан. Кир је основао и нову престоницу – Пасаргаде, на месту 75 километара удаљеном од староеламског града Аншана.
 
Нагло јачање Персије зближило је [[Касни период старог Египта|Египат]] и Вавилонију. Освајање Лидије, вавилонског савезника, довело је Кира у директан сукоб са [[Набонид|Набонидом]]. Персијска и вавилонска војска сукобиле су се код Описа, источно од Тигра. Вавилонска војска поражена је и масакрирана. Набонид је пао у заробљеништво, а вавилонци су Кира прихватили као свог новог краља. Нововавилонско царство сада је постало део Персијског царства које је тиме стекло огромну територију – од Египта до Загроса. Свога сина, Камбиза, Кир је именовао за савладара и краља Вавилона. Завршетак вавилонског ропства и поновна изградња храма у Јерусалиму традиционално се приписује Киру. Овим актом кир је ојачао свој положај на [[Левант|Леванту]]. Кир се потом окренуо освајањима ка „далеком истоку“. Овај аспект персијских освајања најмање је документован. И Херодот и Ктезија стављају ове походе на сам крај Кирове владавине и наводе да је персијски цар погинуо у [[Бактрија|Бактрији]]. Пре смрти, подвео је под персијску контролу већи део [[Авганистан|Авганистана]], данашњи [[Узбекистан]], [[Туркменистан]] и [[Таџикистан]]. Кир је основао и нову престоницу – [[Пасаргаде]], на месту 75 километара удаљеном од староеламског града [[Аншан|Аншана]].
 
== Камбиз (529—522. п. н. е.) ==