Битка на Соми — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 29:
Савезничка стратегија за [[1916]]. годину је већином дефинисана током конференције у [[Шантил, Оисе|Шантилу]] 6. децембра, [[1915]]. када је одлучено да се изврше симултане офанзиве са руске стране на истоку, Италијана на Алпама, и комбинованих англо-француских снага за западном фронту, које су имале за циљ напад на централне силе са свих страна.
Током краја децембра мјесеца 1915, генерал [[Daglas Hejg|Даглас Хејг]] је замијенио генерала [[Џон Френч|Џона Френча]] као главног команданта [[Британске експедиционе снаге (Први светски рат)|Британских експедиционих снага]]. Хејг је фаворизирао британску офанзиву у [[Фландрија|Фландрији]]; због тога што је то подручје било близу линије снабдевања самих британских експедиционих снага преко енглеског канала, и имала је за циљ да одбаци њемачке снаге од сјеверно морске обале Белгије, са које су њемачке подморнице била пријетња Британији. Ипак, мада није било званичног договора, британске снаге су биле млађи партнер на западном фронту и
Планови за заједничку офанзиву на Соми једва да су почели да се реализују, када су Немци започели [[верденска битка|битку за Верден]] [[21. фебруар]]а, 1916. Након што су се Французи посветили одбрани Вердена, њихова могућност да се држе своје договорене улоге током планиране офанзиве је нестала, и цијели терет се пребацио на британске снаге. Како су борбе код Вердена потрајале, циљ офанзиве на Соми се промијенио од задавања одлучујућег ударца њемачкој, на олакшавање притиска на француску армију.
Ред 51:
Британски напредак са стране Албер-Бапом друма такође је био неуспешан, иако су експлодирале две мине на Ла Буаселу. Други трагичан напредак доживела је Танесајд ирска бригада 34. дивизије, која је кренула једну миљу од немачке фронталне линије. Могла је јасно видети немачка митраљеска гнезда. Били су збрисани пре него што су успели да стигну до својих предњих ровова.
На сектору јужно од друма, француске дивизије су имале више успеха. Ту је немачка одбрана била релативно слаба, а француска артиљерија, која је била бројнија и искуснија од британске била је јако ефикасна. Од града Монтобана до реке Соме остварили су све циљеве првог дана. Иако је француски XX корпус
Први колонијални корпус кренуо је из својих ровова у 9:30, као део плана да се заварају Немци, да имају лажни осећај сигурности. Та варка је била успешна, тако да су успешно напредовали на томе делз фронта. За једна сат они су заузели Фај, Домпјер, Бекинкор и успоставили су упориште на Флако платоу. Цела немачка прва линија је била у француским рукама. До 11:00 успели су да заузму и другу линију означену са Асевилером, Хербекуром и Фејером. Десно од колонијалног корпуса напао је и XXXV корпус у 9:30, али пошто је имао само једну дивизију напред напредовао је много мање. Ипак сви циљеви првога дана били су остварени. Немачки први ровови били су потпуно уништени. На северној обали Французи су напредовали 1500 метара, а на јужној 2 километра.
Ред 57:
Ипак први дан битке на Соми представљао је неуспех јер Британци су имали:
* 19.240 мртвих,
* 35.493
* 2.152
* 585 заробљених.
Ред 86:
{{цитат|„''У 07:30 часова, ураган граната је престао онако изненада као што је и почео. Наше људство је одмах јурнуло уз стрма окна која су водила из укопаних склоништа. Извлачили су са собом и митраљезе, и журно их постављали на положаје, а други су са степеништа вукли тешке сандуке са муницијом, до митраљеза ... И тек што смо се поставили на положај, ведесмо како из британских ровова излази прво једна широка линија, па за њом још неколико таквих. Прва линија просторала се толико далеко у леву и десну страну да се чинило да јој нема краја. После прве, из ровова је брзо изашла друга линија, па трећа и четврта. Ишли су су постоајним кораком као да мисле да у нашим предњим рововима неће затећи ништа живо ... Неколико минута касније, кад је прва линија британске пешадије била на неколико стотима метара од нас, затрештала је наша пушчана и митраљеска ватра, дуж целе наше позиције, која је била сва у рупама од граната. Неки од нас су се придигли на једно колено да би тачније гађали преко неравног терена; други су, понети узбуђењем, напросто устали, и не марећи за своју сопствену безбедност, стојећи гађали гомилу људи испред нас. Црвене сигналне ракете појуриле су у плаво небо, као сигнал артиљерији, и већ у следећим тренуцима огроман број граната је зафијукао кроз ваздух и почео да се распрскава међу наступајућим Британцима. Они су падали, читави сегменти линија одједном ... Под овим пљуском граната и метака, њихов напад се брзо расипао. Видело се дуж читаве линије како дижу руке, падају и сотају непомични заувек. Тешко рањени су се превијали у агонији, а други, лакше рањени, пузали су ка најближим рупама од граната, да ту нађу заклон.''“}}
Овај немачки извештај указује на који начин је британски напад пропао 1. јула 1916. године и, истовремено, како су немачки браниоци искористили кратере од граната као заклон од евентуалне настављене артиљеријске ватре. Поред тога, Немци су установили да британски систем напада у таласима нуди одличну мету њиховим топовима, митраљезима и пушкама. Па ипак, Французи су у том истом нападу, само нешто јужније, прошли далеко боље: толико боље да су, заправо освојили, све своје зацртане циљеве, док су Британци запосели нешто терена само на свом десном, јужном крулу. Британци су имали 4000 мртвих војника по дивизији, а Французи само по 450. Овакав огроман диспаритет се може објаснити само тиме да су Французи били вишеструко јачи са артиљеријом; нпр., јужно од Соме гађали су из 85 тешких батерија, против само 8 немачких тешких батерија. Осим тога, Французи су нешто већ били научили на Вердену ({{јез-фра|Verdun}}), наиме да треба форсирати своју ватрену силу, а не гурати уместо ње живу силу; па, ако је рецимо код неког села, као што је то било село Курлу, отпор био јак, они нису траћили своје животе у контиураним нападима нападима на исто место, него су прво артиљеријом дословно разбуцали читаво село, па тек онда полазили у још један напад. Слично томе, Французи су претрчавали напред у малим групама, од заклона до заклона, све време покривани јаком ватреном подршком својих снага, а нису устајали да пешаче напред постројени у линију, као Британци. Поред тога, пустили су Британце да истрче први и так кад су Немци на британском сектору убацили резерве, два сата касније су напали; најзад, имали су равнији терен, а не, као Британци, серију брежуљака и гребена испред себе. Артиљерија је, међутим, стварно пресудила у корист Француза.
После таквог 1. јула, и Британци и Французи су наставили да нападају, али то су биле углавном офанзиве малих размера; трошило се људство, освајао се терен, али никада напредовање није било брже но што би Немци успевали да ископају још многе следеће и даље линије рововске одбране. У [[новембар|новембру]] 1916. године савезничка кампања на Соми је била заустављена, а до тог тренутка Британци су на том ратишту имали око 420000 мртвих и рањених, Французи око 200000, а Немци око 500000.
| |||