Лав Камењев — разлика између измена

Камењев и Зиновјев су се пред [[Октобарска револуција|Октобарску револуцију]] сукобили са Лењином, противећи се плану оружаног преузимања власти.<ref>p.221, David Evans and Jane Jenkins, ''Years of Russia and the USSR 1851-1991'', Hodder Murray, 2001</ref> Упркос томе, Камењев је непосредно након револуције проглашен првим председником Совјетске Русије, а потом је за време [[Руски грађански рат|грађанског рата]] водио низ државних функција. Тада се, упркос породичним везама, посвађао са Троцким, те је крајем 1923. заједно са Зиновјевим и [[Стаљин]]ом створио тзв. тријумвират који је спречио Троцког да преузме Партију и државу након Лењинове смрти. Камењев је од 1923. до 1924. вршио дужност совјетског премијера. Године 1925. се тријумвират распао, при чему се Камењев определио за Зиновјева и делио његову политичку судбину. Стаљин је у тој борби победио, искористивши фракцију [[Николај Бухарин|Николаја Бухарина]], тако да су Зиновјев и Камењев 1927. године избачени из Централног комитета након што су без успеха са Троцким покушали створити тзв. [[Уједињена опозиција|Уједињену опозицију]]. За разлику од Троцког, који је избачен из Партије и отишао у егзил, Камењев је признао своје "погрешке" те задржао чланство у Партији те следећих неколико година обављао ниже административне дужности. Из Партије је крајем 1932. избачен након тзв. [[Рјутинова афера|Рјутинове афере]], али је у њено чланство враћен у децембру 1933. године.

 

 

Његова друга супруга Татјана Гљебова,<ref>See Robert Conquest. ''The Great Terror: A Reassessment'', New York, Oxford University Press, 1990, ISBN 0-19-505580-2 and ISBN 0-19-507132-8 (pbk), p. 76.</ref> са којом се био оженио 1928. године је умрла у логорима; преживео је једино њихов син Владимир Гљебов (1929 - 1994), који је после постао професор историје на [[Новосибирски универзитет|Новосибирском универзитету]].<ref>Geert Mak, In Europa, 2009. Episode "1933, Russia"</ref>