Ахеменидско царство — разлика између измена

нема резимеа измене
м
Нагло јачање Персије зближило је [[Касни период старог Египта|Египат]] и Вавилонију. Освајање Лидије, вавилонског савезника, довело је Кира у директан сукоб са [[Набонид|Набонидом]]. Персијска и вавилонска војска сукобиле су се код Описа, источно од Тигра. Вавилонска војска поражена је и масакрирана. Набонид је пао у заробљеништво, а вавилонци су Кира прихватили као свог новог краља. Нововавилонско царство сада је постало део Персијског царства које је тиме стекло огромну територију – од Египта до Загроса. Свога сина, Камбиза, Кир је именовао за савладара и краља Вавилона. Завршетак вавилонског ропства и поновна изградња храма у Јерусалиму традиционално се приписује Киру. Овим актом кир је ојачао свој положај на [[Левант|Леванту]]. Кир се потом окренуо освајањима ка „далеком истоку“. Овај аспект персијских освајања најмање је документован. И Херодот и Ктезија стављају ове походе на сам крај Кирове владавине и наводе да је персијски цар погинуо у [[Бактрија|Бактрији]]. Пре смрти, подвео је под персијску контролу већи део [[Авганистан|Авганистана]], данашњи [[Узбекистан]], [[Туркменистан]] и [[Таџикистан]]. Кир је основао и нову престоницу – [[Пасаргаде]], на месту 75 километара удаљеном од староеламског града [[Аншан|Аншана]].
 
==Камбизова владавина==
== Камбиз (529—522. п. н. е.) ==
[[Камбиз II|Камбиз]] је своју владавину започео као очев савладар. Владао је Вавилоном као краљ. Након очеве смрти преузима престо и наставља са успешним походима. Главни Камбизов циљ био је освајање [[Антички Египат|Египта]], једине преостале велике силе на старом истоку. Поморска моћ Египта била је значајно повећана. Камбиз је започео са припремама за велики војни поход. Припреме су се састојале у стварању персијске флоте. Посаду бродова чинили су поданици поморских персијских држава. Међутим, предводници су, без разлике, били Персијанци. Дуготрајне припреме окончане су 526/5. године п. н. е. Камбизов поход на Египат детаљно је описао Херодот у својој другој књизи. Инвазији је претходило одвајање [[Кипар|Кипра]] од Египта и склапање споразума са [[Арабљани|Арабљанима]] на [[Синајско полуострво|Синајском полуострву]]. Египћани су се сукобили са Персијанцима на најисточнијем рукавцу Нила. У првој бици су одлучно потучени и приморани на повлачење у Мемфис. Мемфис је опкољен и након десет дана и освојен. Египатски краљ [[Псаметих III]] је заробљен. Пад египатске древне престонице заплашио је суседне народе на западу. [[Либија]], [[Барка]] и [[Кирена]] приклонили су се освајачу. Настојања да освоји и јужно, [[Краљевство Куш|Кушитско краљевство]], остала су без успеха.
 
Крај Камбизове владавине је нејасан. Херодот преноси да су озбиљни немири потресали царство док се Камбиз борио у Египту. Према Херодоту, Камбиз је потајно убио свога брата [[Бардија|Бардију]]. Убиство је искористио персијски маг [[Гаумата]] да се прогласи за Бардију и преузме краљевски престо. Многи Персијанци прешли су на његову страну, а Камбиз је остао изолован у Египту. Чим је чуо за побуну, Камбиз се упутио натраг у отаџбину, али је умро на путу.
Након смрти Кира Великог [[529. п. н. е.]] на престо је дошао његов син [[Камбиз II]]. Четири године након што је ступио на престо Камбиз II је кренуо на [[Египат]] и напредовао све до иза Првог катаракта; такође је преузео контролу над територијама на западу, иза Цирене. Камбиз II је тако делотворно учврстио положај Персије у Египту. Постао је [[фараон]] Египта.
 
==Дарије Велики==
Међутим [[522. п. н. е.]] до њега је допрла вијест о побуни у Персији. Док је путовао из [[Сирија|Сирије]] у Персију, Камбиз II је несрећним случајем погинуо. [[Дарије I|Дарије Велики]], војни официр који је био његов копљоноша и који је потицао из једног огранка [[Ахемениди|ахеменидске династије]], наставио је пут ка Персији и успјешно угушио устанак.
Долазак [[Дарије Велики|Дарија]] на власт је прича налик трилеру. Камбиз је, наводно, пред смрт признао братоубиство својим дворанима. Персијанци нису били сигурни да ли да му верују или да прихвате новог цара. Потом је група персијских племића разоткрила варалицу, сковала заверу и убила га. Њихов вођа, Дарије, постао је нови персијски цар. Даријева породица била је блиско повезана са Кировом тако да није дошло до прекида владајуће династије. Долазак Дарија на власт праћен је устанцима широм земље – у Ирану, [[Месопотамија|Месопотамији]], [[Јерменија|Јерменији]], Авганистану и централним деловима Азије. Дарије је провео годину дана у њиховом гушењу које је било изузетно сурово. Главни извори за Даријеву владавину јесу грчка историографија и [[Стари завет]]. Ахеменидско царство значајно је проширено за време владавине овог моћног владара. Држави је припојена северозападна Индија. Тачан датум није познат, али се зна да је освојена јер се налазила на листи држава потчињених Персији. Под персијском влашћу нашла се [[Егејско море|Егеја]] и неколико острва међу којима је и [[Самос]]. Око 513. године п. н. е. персијска власт проширена је на [[Тракија|Тракију]], а Персијанци склапају савез са [[Античка Македонија|македонском]] владајућом династијом. У четвртој књизи Херодотовој описан је Даријев прекинути поход на [[Скити|Ските]].
 
Године 499. п. н. е. јонски градови предвођени [[Милет|Милетом]] дижу [[Јонски устанак|устанак]]. Придружили су им се [[Карија]] и делови Кипра уз ограничену подршку [[Атина (полис)|Атине]] и [[Еретрија|Еретрије]]. Персијанцима је требало пет година да угуше устанак. Коначан резултат био је казнени напад на Атину и Еретрију који је завршен поразом Персијанаца у [[Битка на Маратонском пољу|бици на Маратонском пољу]] 490. године п. н. е. Персијанци ипак нису изгубили никакву територију. Дарије је наставио Камбизов покушај да овлада западним египатским оазама. Завршио је прокопавање канала који повезује Средоземно и Црвено море који је започео египатски фараон [[Нехо II]]. Тиме је покушао да отвори велики поморски трговачки пут од источног Средоземља до Персијског залива. Дарије је започео два велика грађевинска пројекта – изградњу два краљевска града, [[Суза|Сузе]] и [[Персеполис|Персеполиса]]. Умро је 486. године п. н. е.
== Дарије (522—486. п. н. е.) ==
[[Датотека:Дарије.jpg|мини|десно|200п|Дарије Први Велики]]
 
 
У првим годинама своје владавине [[Дарије I]] Велики је кренуо на експедицију у [[Индија|Индију]], гдје је анектирао [[Синд]] и чак можда и [[Панџаб|Пенџаб]]. За владавине Дарија Великог Персијско царство је доживјело највећи процват и укључивало је земље од ријеке Инд на истоку до [[Либија|Либије]] на западу.
 
Дарије Велики је извршио територијалну подјелу царства на 20 провинција или сатрапија. На челу њих су били [[Сатрап]]и који су били или персијски племићи или чланови краљевске породице. Дарије премјешта престолницу из Пасаргаде у [[Персепољ|Персеполис]], гдје гради прелијепу палату украшену фризом на којем је представљено десет хиљада бесмртника (краљева одана војска).
 
Пред крај Даријеве владавине почео је велики сукоб са Грцима. Десет година након побуне и њеног гушења у грчким градовима Јоније, Дарије Велики је послао казнену експедицију у Грчку [[490. п. н. е.]]. Међутим, Персијанци су поражени на Маратону. [[Дарије I]] Велики је умро [[486. п. н. е.]]
 
== Пад Персије ==