Ахеменидско царство — разлика између измена

нема резимеа измене
Године 499. п. н. е. јонски градови предвођени [[Милет|Милетом]] дижу [[Јонски устанак|устанак]]. Придружили су им се [[Карија]] и делови Кипра уз ограничену подршку [[Атина (полис)|Атине]] и [[Еретрија|Еретрије]]. Персијанцима је требало пет година да угуше устанак. Коначан резултат био је казнени напад на Атину и Еретрију који је завршен поразом Персијанаца у [[Битка на Маратонском пољу|бици на Маратонском пољу]] 490. године п. н. е. Персијанци ипак нису изгубили никакву територију. Дарије је наставио Камбизов покушај да овлада западним египатским оазама. Завршио је прокопавање канала који повезује Средоземно и Црвено море који је започео египатски фараон [[Нехо II]]. Тиме је покушао да отвори велики поморски трговачки пут од источног Средоземља до Персијског залива. Дарије је започео два велика грађевинска пројекта – изградњу два краљевска града, [[Суза|Сузе]] и [[Персеполис|Персеполиса]]. Умро је 486. године п. н. е.
 
 
== Пад Персије ==
 
Дарија Великог наслеђује његов син [[Ксеркс I]] ([[486. п. н. е.|486]]—[[465. п. н. е.]]). Нови владар је угушио побуну у Египту 485. п. н. е, а три године касније и у Вавилону. У оба случаја је своју побједу попратио окрутношћу, а онда је 480. п. н. е. са војском од 70.000 људи Ксеркс I. кренуо у велики поход на [[Грчка|Грчку]]. Међутим након почетног успјеха, Персијанци су на крају поражени. Други дио Ксерксове владавине је био заокупљен програмом градње у Персеполису и харемским интригама, што је довело до атентата на њега [[465. п. н. е.]]
За владавине следећа три краља, између [[Спарта|Спарте]] и [[Атина|Атине]] водио се [[Пелопонески рат]], а Персија је помагала час једној час другој страни у зависности од личних интереса.
 
Од касног петог вијека Персијско царство је било жариште сталних сукоба и побуна. [[405. п. н. е.]] успјела је побуна у Египту; три године касније Кир Млађи, брат краља Артаксеркса (405—359. п. н. е.), је унајмио 10.000 грчких плаћеника и кренуо источно да заузме престо, али је поражен у бици. [[Артаксеркс II|Артаксеркс]] је вратио провинције сатрапима који су се побунили [[373. п. н. е.]] Владавине посљедних краљева су све почињале и завршавале убиствима, [[336. п. н. е.]] сплеткарење евнуха Бабоса је на престо довело [[Дарије III|Дарија III]]. Пет година касније царство је заузео [[Александар Велики|Александар Македонски]] и оно постаје дио новог хеленистичког свијета.
 
== Религија ==