Апотекар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 8:
Апотекар може поседовати сопствену апотеку и у њој као приватни предузетник може ради, или своје радне активности може обављати у јавној апотеци (примарна здравствена заштита) или у болничкој апотеци (секундарна и терцијарна здравствена зазаштита).
== Основни појмови ==
;Фармацеутска здравствена заштита Најчешће коришћена дефиниција фармацеутске здравствене заштите је Хеплерова и она гласи:
{{цитат2|"Фармацеутска здравствена заштита је одговорно пружање медикаментозне терапије с циљем постизања тачно одређених циљева којима се унапређује квалитет живота пацијента.." (Hepler & Strand 1990)}}
Зато је веома важно да апотекар буде адекватно едукован како би испунио захтеве које друштво, с разлогом, очекује од њега када је у питању пружање фармацеутске здравствене заштите.<ref>Schumock GT, Butler MG, Meek PD, Vermeulen LC, Arondekar BV, Bauman JL.Evidence of the Economic Benefit of Clinical Pharmacy Services: 1996–2000. 2002 Task Force on Economic Evaluation of Clinical Pharmacy Services of the American College of Clinical Pharmacy. Pharmacotherapy 2003; 23: 113–32.</ref>
;Апотека
Апотека је по дефиницији; здравствена установа која набавља и испитује лекове и санитетски материјал, и њима снабдева становништво. У неким апотекама се и израђују и тестирају лекови.
Апотека је радно место већине апотекара. У апотекама они поред улоге здравственог радника, имају и улогу продавца, у чему се огледа дихотомија апотекарске струке.
Апотека се састоји од дела за продају, складиштење и израду магистралних лекова, а данас све чешће имају и посебан део за консултацију са пацијентима.
У апотеци мора бити присутан дипломирани фармацеут током читавог радног времена. У неким земљама и власник апотеке мора бити фармацеут, док у земљама где ово није случај апотекарска одељења имају и супермаркети и остали облици малопродаје.
== Историјат ==
|