Carmina Galli — разлика између измена

Књига нема циклусе и у редукованој мери се служи истим композиционим принципим смењивања сложенијих песама и минијатура, римованих и неримованих песама као и претходна збирка песма. Важније од тога је да се књига креће од филозофки интонираних песама као онима које су проистекле из искуства, чему је исходиште завршна поема. Прва песма књиге је превод која аутор потписјује као свој, а завршна поема оригинално дело које аутор потписује као превод. После завршне поеме налази се одјавна песма која повезује хришћанске мотиве у књизи.

 

Одјавна песма "Река спаса" може послужити као пример за указивање на нивое значења присутне у свакој песми: "Низ реку широку као море, низ море које тече/ Безбројни мртви плове у сандуцима, те лађе/ Црне се једна крај друге. Овде је увек вече/ Сунце обзорјем кружи, а нема где да зађе.// Маина, нигде ветра, ни даха, вал се слама/ На истом месту, не би покренуо ни лист,/ А мртви мирно плове под црним катаркама,/ На свакој, уместо једра, разапет је Христ."