Carmina Galli — разлика између измена

6 бајтова додато ,  пре 6 година
м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
[[Категорија:Српска поезија]]'''''Carmina Galli''''' је збирка песама [[Никола Живановић|Николе Живановића]], објављена 2014. у краљевачкој Повељи. Књига је добила [[Nagrada Branko Miljković|награду ''Бранко Миљковић'']].
[[Категорија:Српска књижевност]]
[[Категорија:Српска поезија]]'''''Carmina Galli''''' је збирка песама [[Никола Живановић|Николе Живановића]], објављена 2014. у краљевачкој Повељи. Књига је добила [[Nagrada Branko Miljković|награду ''Бранко Миљковић'']].
== О књизи ==
=== Наслов и тема књиге ===
Наслов је књига добила по истоименој завршној поеми. Наслов поеме упућује на римског песника из првог века пнеп. н. е. Корнелија Гала. Поема није замишљена као Галова биографија него као књига песама у духу римских песника. Сви делови поеме су љубавне песме, које делимично могу стајати и самостално. Поема је подељена на два дела, по две љубавнице. Прва је историјски позната Галова Ликорида, а друга је неименована. Први део поеме чине класичне римске љубавне песме у којима доминира тема љубави према граду. У првој песми дат је опис двоје љубавника од којих један не може да заспи не би ли гледао своју драгу. Пошто се она пробуди, он заспи. Овде је уведен мит о Ендимиону кога Селена посматра ноћу док он спава. Прави љубавници се не могу састати. Слично томе, у наредним песмама, љубав се може осетити само без присуства драге. Покренут љубављу према њој, лирски јунак се одушевљава лепотом града, људи и жена који су у њему. Пева о римским лепотицама, али се њихово лице у песми меша са њеним. Поновни сусрет означава стих "сами смо ко да нема никог у целом Риму." Рим је испражњен од љубави и чаролије пошто их је само позајмио од ње, па их њено присуство укида.
Друга књига има јачу наративну основу. На неком читању поезије Гал упознаје удату жену коју заведе. Потом они одлазе у Баје (бању која је била позната по томе што су у њу одлазили прељубници) и тамо проводе неколико дана. По повратку у Рим Гал осећа љубомору и пресипитује своје стање, схвативши да је он у незгоднијем положају од мужа јер је он тај који зна да је дели са још неким. Знање је патња. У претпоследњој песми Гал започиње своју јадиковку у којој оцртава портрет античког (али и савременог песника) коме слава прибави све (месо, вино и жене) али ми то не припада, увек остаје туђе. Песник је славни клошар. Завршна песма доводи до кулминације и разрешења љубавног троугла када Гал бива избоден стрелама. У тој песми се довршава митска паралела започета у првој песми Гал је Марс, муж је Вулкан (ћелав је па му Гал у првој песми тај физички недостатак повезије са Вулкановом хромошћу), Цезар је Јупитер, а сама љубавница Венера коју је Јупитер досудио хромом Вулкану уместо храбром Марсу.
Остатак књиге сачињавају песме у различитим формалним облицима, који је тематски везују за завршну поему. Уводна песма књиге је превод једне ране Елиотове песме, који Живановић објављује као своју, у складу са тим да су антички песници преводе сматрали за своје песме, а сам Гал је највероватније био само преводилац.
Јана Алексић је у критици ове књиге рекла: "Управо у тренутку личне недоумице у вези са многобројним текућим поетикама и политикама књижевности, затекла ме је књига чисте поезије, поезије као такве, поезије као уметничке свести и егзистенције по себи. Живановићева песничка збирка, као уверљива дикција властите епохе, модификује већ постојећи Елиотов „идеални поредак“ уметничких дела и вредношћу саображава целини старог и новог."
Бранисав Живановић је изјавио: "Насупрот вазнесењу, хоризонтала Живановићеве нове песничке збирке, као и код симболиста, означава тврдокорну стварност, колектив блазиран у својим опсесивним рутинама за стицањем, неосетљив за дамаре живота уметничке егзистенције. Отуд песниково самоизгнанство у собу, у себе, у порок као врлину, у смрт као највећу и можда једину вредност након пропасти љубави – и дистанце према потенцијално будућој, другој, новој која за њега значи само нову бол и разочарање – већ зазивање и хрљење у садовску, (садо)мазохистичку, перверзну, рискантну, немогућу, привремену, агресивну и деструктивну, жртвено-обредну, дионизијску, као једину прихватљиву и могућу љубав („Љубавна песма Светог Себастијана“, „Дионисове кости“, „Реприза“, „Carmina Galli“)."
 
[[Категорија:Српска књижевност]]
[[Категорија:Српска поезија]]
363.220

измена