Односи Србије и Русије — разлика између измена

нема резимеа измене
Иако, за прилике свог доба, сразмерно доста удаљене, оне су одржавале контакте од својих најранијих дана. За то су биле најзаслужније две компоненте: [[старословенски језик]] који је у обе земље био званичан, као и заједничка званична вера, [[православље|православно хришћанство]].
У том домену, Србија је била у позиција снабдевача Русије црквеним књигама, као и световном литературом (енциклопедијама, романима, граматичким реформама и напредним тенденцијама у песништву). То је такозвани Други утицај са Југа (након Првог којим се сматра ширење старословенског језика у Русији, који је такође потекао са словенског југа). Србија је у културолошком аспекту била напреднија јер је била ближа [[Византијско царство|Византији]], светионику просвећености тадашње Европе. Са друге стране, осим што је била удаљенија од средоземне Европе, Русија је била оптерећена монголским најездама и ропством.
 
У време пада [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], Русија је била слаба и заостала држава на периферији тадашње Европе. Она се опорављала од монголског ропства и покушавала да успостави ефикасну и јаку средишњу власт над целим простором своје земље.
 
До јачих политичких контаката није дошло из два разлога: сразмерно велике удаљености и зато што када је Србија падала под турско ропство, Русија се ослобађала од монголског. Ипак, постојало је и пар политичких бракова између српског и руског племства. Свакако најзначајнији, био је брак између српске племкиње, из властелинске [[Београд|београдске]] породице [[Јакшићи|Јакшића]] и деде првог цара Русије, [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]].
=== Османски период и борба за ослобођење Србије ===
[[Датотека:Sava Vladislavic Raguzinski.jpeg|лево|мини|200п|[[Сава Владиславић Рагузински]] [[Срби|српски]] саветник руског цара [[Петар Велики|Петра Великог]], [[дипломатиja|дипломата]] у служби [[Руска Империја|Рускe Империјe]].]]
Први контакти, у новим приликама, опет су били културолошке природе. ПриПосле [[ВеликеВелики сеобетурски Србарат|ВеликојБечког сеобирата]] и [[Велике сеобе Срба]], настала је велика потреба за ученим људима. Овај недостатак је допуњен учитељима из Русије. На тај начин, од [[17. век]]а до средине [[19. век]]а, настаје и употребљава се [[славеносрпски језик]], као комбинација [[Војводина|војвођанских]] дијалеката [[српски језик|српског језика]], руске редакције старословенског језика и [[руски језик|руског језика]].
У време пада [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], Русија је била слаба и заостала држава на периферији тадашње Европе. Она се опорављала од монголског ропства и покушавала да успостави ефикасну и јаку средишњу власт над целим простором своје земље.
 
Са порастом моћи Русије, почевши од [[Петар Велики|Петра Великог]], а нарочито за време [[Катарина Велика|Катарине Велике]], расте руски интерес за [[Балканско полуострво|Балкан]]. Русија је желела свим силама да изађе на топла мора, а и да се наметне као наследница [[Византијско царство|Византије]]. У складу са тим, Катарина Велика склапа са Аустријом тајни договор о подели Балкана: [[Бугарска]] и све источно и јужно од ње би припали Русији, а [[Србија]] и све западно од ње Аустрији. То је изазивало серије руско-турских ратова. Након шестогодишњег рата, 1774. Русија и Турска су потписале [[Кучуккаинарџијски мир|Кучуккајнарџијски мир]], којим Русија добија [[Крим]], остварује утицај на [[Кнежевина Влашка|Влашку]] и [[Кнежевина Молдавија|Молдавију]] и добија статус заштитнице хришћанства у [[Османско царство|Османском царству]].
Први контакти, у новим приликама, опет су били културолошке природе. При [[Велике сеобе Срба|Великој сеоби Срба]], настала је велика потреба за ученим људима. Овај недостатак је допуњен учитељима из Русије. На тај начин, од [[17. век]]а до средине [[19. век]]а, настаје и употребљава се [[славеносрпски језик]], као комбинација [[Војводина|војвођанских]] дијалеката [[српски језик|српског језика]], руске редакције старословенског језика и [[руски језик|руског језика]].
 
Са порастом моћи Русије, почевши од [[Петар Велики|Петра Великог]], а нарочито за време [[Катарина Велика|Катарине Велике]], расте руски интерес за [[Балканско полуострво|Балкан]]. Русија је желела свим силама да изађе на топла мора, а и да се наметне као наследница [[Византијско царство|Византије]]. У складу са тим, Катарина Велика склапа са Аустријом тајни договор о подели Балкана: [[Бугарска]] и све источно и јужно од ње би припали Русији, а [[Србија]] и све западно од ње Аустрији. То је изазивало серије руско-турских ратова. Након шестогодишњег рата, 1774. Русија и Турска су потписале [[Кучуккаинарџијски мир|Кучуккајнарџијски мир]], којим Русија добија [[Крим]], остварује утицај на Влашку и Молдавију и добија статус заштитнице хришћанства у [[Османско царство|Османском царству]].
 
Са избијањем [[Српска револуција|Српске револуције]], [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] тражи помоћ од [[Аустријско царство|Аустрије]], [[Прво француско царство|Француске]] и [[Руска Империја|Русије]]. Због сложене политичке ситуације у тадашњој Европи, пре свега због Наполеоног рата против Русије, конкретна помоћ изостаје. То доводи до слома [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], јер су Турцима потпуно биле одрешене руке.
 
[[Други српски устанак]] доводи до успостављања аутономне [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]].
 
=== Србија и Царска Русија ===
[[Датотека:Berliner kongress.jpg|мини|[[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] [[1878]]. је исправљен [[Санстефански споразум|Сан-Стефански мир]], [[Кнежевина Србија]] је добила територијална проширења и признање своје независности, а [[Аустроугарска]] право да окупира [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босну и Херцеговину]]]]
Након неуспешног [[Први српско-турски рат|Српско-турског рата]] 1876., Србија се укључује у [[Руско-турски рат (1877—1878)|Руско-турски рат]] (1877—1878.). Овај рат се завршио победом савезника над Турском и потписивањем [[Санстефански споразум|Сан-Стефанског мира]] 1878. Овај мир је био велико разочарење за Србији: уместо да добије очекивана и освојена подручја на истоку и југу, Русија је решила да ове области припоји новоствореној [[Велика Бугарска|Великој Бугарској]]. Ово је изазвало велики шок у Србији и условило окретањем ка [[Аустроугарска|Аустроугарској]]. С друге стране, Русија је све више нада полагала на [[Кнежевина Бугарска|Бугарску]].
 
Тако је 1882. склопљена [[Тајна конвенција]] између Србије и Аустроугарске, у којем се, између осталог, Србија обавезује да неће предузимати никакве акције без сагласности са Аустроугарском, а Аустроугарска да ће штити интересе Србије и да ће признати Србији ранг краљевине. До првог конзумирања овог споразума дошло је већ 1885. при [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]]. Услед српског пораза и опасности од продирања бугарских снага у Србију, Аустроугарска је морала брзо да реагује. У контакту са руским двором, Беч је захтевао повлачење бугарских снага и задржавање територијалног стања на status-у quo од пре 1885.
 
Односи Краљевине Југославије и совјетске Русије остају хладни све до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], када југословенска влада признаје совјетску власт у Русији.
[[Датотека:Pripadnici Crvene armije u Beogradu 1944.jpg|десно|мини|180п|Припадници [[Црвена армија|Црвене армије]] у тек [[Београдска операција|ослобођеном Београду]], [[20. октобар|20. октобра]] [[1944]].]]
 
=== Од 1945. до 1948. ===
* Трећу неусклађеност представља југословенска тежња за стварањем [[Балканија|Балканије]]. Ово је требало да буде федерација Југославије, Бугарске и Албаније. Иако је Стаљин јавно подржавао ову идеју, у суштини јој се дубоко противио. Тако једна велика и стратешки важна творевина била би још тежа за контролу из Москве.
 
Као последица свих ових догађаја, из Москве стиже прекор Комунистичкој партији Југославије да је превише горда, да преувеличава своје ратне заслуге и да флертује са национализмом и капитализмом. КПЈ одлучно одбија ове критике. То доводи до драстичног погоршња односа, избицивања Југославије из Информбироа и премештања његовохњеговог седишта у Софију. Цео Источни блок одбија сарадњу са Југославијом, престају да јој исплаћују ратне репарације, заводе према њој економске санкције и блока и врше сталне војне провокације дуж југосленскихјугословенских граница. (Види: [[Криза Информбироа]])
 
Југословенска ситуација постаје прилично безнадежна и она је принуђена да партнере тражи на Западу. То доводи до преиспитивања стаљинистистичког типа комунизма у Југославији и долази до нових реформи, како на унутрашњем, тако и на спољашњем плану.
У том духу, 1955. [[Никита Хрушчов]] долази у посету Титу. Он се извињава Југославији за неправду која јој је учињена и њих двојца потписују [[Београдски споразум]]. Годину дана након тога, 1956. Тито узвраћа посету Москви. Ту потписују [[Московски споразум]].
 
[[Датотека:Predsednik Jugoslavije Tito in sovjetski premier Hruščov v Kopru 1963.jpg|десно|мини|205п|[[Јосип Броз Тито|Тито]] са [[Никита Хрушчов|Хрушчовом]] у [[Копар|Копру]], [[1963]].]]
Овај догађај доводио до одмрзавања југословенско-совјетских односа. Међутим, ни од тада, ови односи нису били без сметњи. Разлози се налазе у редефинисинаој спољној политици Југославије (види: [[Покрет несврстаних]]), као и у међународним кризама у којима су Југославија и СССР заузимали супротстављене стране (види: [[Мађарска револуција 1956.]] и [[Прашко пролеће]] 1968.).
 
== Савремени односи ==
[[Датотека:Boris Tadic and Dmitry Medvedev.jpg|мини|Сусрет [[Борис Тадић|Бориса Тадића]] и [[Дмитриј Медведев|Димитрија Медведева]] у [[Москва|Москви]]]]
Савремени односи Републике Србије и Руске Федерације започињу након 055. октобра 2000.
 
=== Косово и Метохија ===
Русија не признаје независност Косова.
 
[[Датотека:Medvedev and Tadic with veterans 20 Oct 2009.jpg|мини|Димитриј Медведев са ветеранима антифашистичке борбе у Београду]]
Током посете председника Медведева Београду, истакнуто је једно од најзначајнијих начела стратешког партнерства Србије и Руске Федерације - [[antifašizam|антифашизам]]. Председник Медведев је истакао, и у свом излагању пред Скупштином Србије и на свечаности ''Србија памти'' у Сава центру, да је Србија, за разлику од многих других земаља током Другог светског рата поднела огромне жртве и исказала високу свест о штетности фашизма, чиме је умногоме допринела победи мира. Такође, председник Медведев се захвалио Србији што чува свест и сећање на своју славну, антифашистичку прошлост и током боравка у Београду, посетио је и алеју ослободилаца Београда 1944. на Новом гробљу. Председник Тадић је изјавио да је Србија поносна на своју антифашистичку прошлост и да ће Србија наставити да шири и негује тај дух.<ref>[http://www.predsednik.rs/mwc/default.asp?c=305000&g=20091020155416&lng=lat&hs1=0 Информације са званичне странице председника Републике Србије], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>
 
=== Културне везе ===
Културна сарадња Републике Србије и Руске федерације заснована је на споразуму из 1995. као и новом програму (2009—2011) сарадње који је потписан приликом посете председника Медведева у Београду 20. октобра 2009. године. У оквиру програма одржавају се Дани културе Србије у Русији и Дани Русије у Србији.
 
=== Међународне организације ===
* [[Дунавска комисија]]
 
=== Дипломатски представници ===
=== Амбасадори ===
==== Амбасадори Русије уУ Београду ====
[[Датотека:AVKonuzin.jpg|мини|Конузин прликом примопредаје [[акредитив]]а председнику [[Борис Тадић|Тадићу]]]]
* [[Александар Чепурин|Чепурин Александар Васиљевич]] (16. септембар 2012. -)<ref>[http://whp057.narod.ru/rossi-m4.htm ПОСЛЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ В СТРАНАХ ЕВРОПЫ], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>
* [[Герасим Васиљевич Вашченко]] (1838. - 1843.)
 
==== У Москви и Петрограду ====
==== Амбасадори Србије у Москви ====
[[Датотека:Dmitry Medvedev 29 May 2009-3.jpg|мини|Јелица Курјак приликом предаје акредитива у Москви]]
[[Амбасада Републике Србије у Москви]] покрива билатералне односе са Руском Федерацијом као и односе са републиком Казахстаном, Републиком Киристан, Републиком Таџикистан, Туркменистаном и Републиком Узбекистан на нерезиденцијалној основи.{{чињеница|date=11. 2013.}}
* [[Данило Ж. Марковић]] (амбасадор СРЈ), 1994. - 1998.
* отправник послова, 1992. - 1994.
 
==== Представници Југославије у Совјетском Савезу ====
* [[Анђелко Руњић]], амбасадор, 1991. - 1992.
* [[Милош Вереш]], амбасадор, 1986. - 1991.
* [[Станоје Симић]], Југословенска Краљевска влада именовала га је 1942. године за посланика, а од 1943. године за амбасадора у Совјетском Савезу.
* [[Милан Гавриловић]], од јуна 1940. био је посланик Краљевине Југославије у Совјетском Савезу.
 
==== Представници Србије у Руској Империји ====
* [[Мирослав Спалајковић]], од 1913. до 1919, у годинама Првог светског рата и Фебруарске и Октобарске револуције, био је посланик у Русији.
* [[Стојан Новаковић]],
* [[Ђура Хорватовић]], посланик у Петрограду 1881-85.
* [[Милисав Протић]],
 
== Културне везе ==
Културна сарадња Републике Србије и Руске федерације заснована је на споразуму из 1995. као и новом програму (2009—2011) сарадње који је потписан приликом посете председника Медведева у Београду 20. октобра 2009. године. У оквиру програма одржавају се Дани културе Србије у Русији и Дани Русије у Србији.
 
== Људи ==
 
 
 
== Поређење ==
* [[Руска помоћ Србији у Првом светском рату]]
* [[Руски дом у Београду]]
* [[Војна парада у Београду 2014.]]
 
== Референце ==
Анониман корисник