Carmina Galli — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
== Нове технике ==
=== Версификација ===
'''''Carmina Galli''''' осим мешања слободног и везаног стиха које је Живановић применио већ у претходној књизи уводи и многе новине. Пре свега, ту је поема која се заснива од низа кратких песама које се међусобно контрастирају, тако да у целини песме делују као што стихови делују и краћој песми. Примери оваквих песама су "Године учења", "Песник и музе", "Кукурак и кадуље", "Велика алба", и сама насловна поема. Везани изосилабички стих је најприсутнији у поеми "Године учења". Живановић је у њега уметнуо песме које је писао од двадесете до тридесет и пете године, са префренскимрефренским песмама под насловом "Пролеће", тако да се од прве до последње може пратити сазревање стила, одруцањеодрицање од изосилабизма, али и душевни немири приликом којих се формира личност, аутор целе књиге."
Насупрот тој поеми, песме у "Кукуреку и кадуљама" су слепљене једна са другом у једниствен текст. Понекад од целе првобинте песме остане само један стих. У овој поеми, рима често служи да повеже првобитно растевљенерастављене песме и тако постигне утисак вече кохерентности.
Поема "Човек који није имао ништа" је наративног је карактера. Заснива се на метафори - човек своје успомене, непотребне ствари ставља на таван док се таван не сруши и убије га. Убило ха је оно потиснуто, убиле су га успомене, убило га је то што није могао да пусти оно што је прошло. Нарација, међутим, не иде линеарно, већ се из дела у део поеме, баца сенка на неке друге аспекте оваквог живота. Већ целаЦела прича је испричана већ у првом делу, али се онда пажња обраћа на поједине детаље. Песма је писана у пројективном стиху.
Велики је број старих песничких облика кави су алба, кантилена, ода, балада, римска елегија. Када је о балади реч, Живановић узима образац вијоновске баладе која се састојала од неколико ottava rima после којих је следио envoi који пева, не песник, већ жонглер. Свака од строфа се завршава рефреном. Брехт је овакву баладу унапрадиоунапредио тако што је строфе ослободио изосилабизма, и тачно утврђеног броја стихова, а рефрен је продужио на неколико стихова пошто су се његове баладе певале. Живановић се надовезује на Брехта али уместо рефрена понавља сличну ситуацији - вест и смрти вољене особе која у свакој строфи умире на другачији начин. У завршној строфи, envoi, вест о смрти не стиже и лирски јунак осећа усамљеност.
Када је реч о завршној поеми, Живановић не имитира елегијски дистих. Уместо тога се користи четрнаестерцем. Међутим, тактај четрнаестерац поштује стопе античке поезије тако да се добија утисак да је заиста реч о неком античком метру. Одбацивање елегијског дистиха је узроковано тиме што је то на српском језику вештачки стих који би ометао у постизању онога што је кључно - римског реализма.
 
=== Римски релазиам ===
Живановићев појам којим жели да објасни главни елемент стила у завршној поеми. Већ у претходној књизи, Живановић се одрекао метафора и песничких украса, посебо оних који су везани за игре речима или значњеима која пристичу из наколиконеколико речи. Укратко, одбацио је авангардно наслеђе. Римски песници су писали песме у којима се готово прозно реалистики описују догађаји и осећања. Ово је био пут ка остварењу чисте поезије како ју је Живановић видео код Кавафија.
 
=== Композиција ===
== Геј поезија, садо-мазохистичка поезија, вулгарна поезија, хришћанство ==
Наслов књиге се може превеси као "Галове песме" али gallus је истовремено вулгаран назив за мушки полни орган, сличан у српској језику речима као шро су "мишко", "стојко", "ђура" итд.
Књига је посвећена двојици мушкараца а Гал у завршној поеми има две љубавнице. Гал је персона, и само он се он својим љубавима обраћа као женама. Нигде у остатку књиге није идетнификован пол вољене особе.
Садо-мазохистички елеметни се налазе већ у првој песми, која је заправо превод Елиотове песме "Љубавна песма Светог Себастијана". Ни у овој песми, Елиот не одаје пол вољене особе. Песма описује хришћански обред прања ногу, међутим он се претвара у садо-мазохистички чин. У преводипреводу је то само појачано. Посебо употребом трохејског десетерца као основног стиха. Ту долази до замене хришћанске љубави Платоновим еросом. И Христ и Платон тврде да је љубав пут до бесмртности али користе сасвим друге речи. Спајањем ова два појма долази до тога да се остварени ерос (жудња, жеља) може постићи само уништавањем вољене особа или дозвољавањем да те вољена особа уништи (песма "Реприза"). Уништавање вољене особе је конзумација љубавниљубави, а сопствено уништење у тренутку љубавног заноса спас (у складу са Гетеом).
 
== Рецепција ==
Анониман корисник