Уговор о реосигурању — разлика између измена

нема резимеа измене
Као део Бизмарковог система „периферне диверзије“ споразум је веома зависио од његове личне репутације. Након разрешења Бизмарк, његов наследник [[Лео фон Каприви]] осетио је немогућност да настави са овом политиком, док је немачко министарство спољних послова под [[Фридрих фон Холштајн]]ом већ припремило одрицање од [[Двојна алијанса 1879.|Двојна алијанса]] са Аустроугарском.
 
Када је Русија 1890. године тражила обнову уговора, Немачка је то упорно одбијала. [[Вилхелм II Немачки|Вилхелм II]] веровао је у свој лични однос са царем [[Александар III Александрович|Александер III]], и да ће то бити довољно да осигура даље добре дипломатске односе и сматрао да одржавање блиских веза са Русијом би штетило циљу да привуче [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велику Британију]] у немачку сферу утицаја. Као и у току аустро-руског сукоба, англо-руски односи такође су били затегнути у овом тренутку, због утицаја Русије на Балкану која је имала за циљ да заузме мореуз [[Дарданели]] који би угрозио интересе британских колонија на Средњем истоку. Међутим, након улажења у изолацију [[Санкт Петербург]], као што се Бизмарк плашио, постигнут је [[Француско-руски савез]] 1892. чиме је дошло до краја француске изолације.
 
1896. године споразум је објављен у немачким новинама у Хамбургу, што је изазвало захлађење односа са Аустроугарском.
Анониман корисник