Јужнословенски језици — разлика између измена

нема описа измене
Нема описа измене
'''Јужнословенски језици''' су подгрупа словенских језика, односно индоевропских језика у ширем смислу.
Има око 30 милиона говорника ових језика словенских народа са Балкана и дела [[Панонска низија|Панонске низије]].
 
* Јужнословенски језици :
*** [[српски језик|српски]]
*** [[црногорски језик|црногорски]]
*** [[македонски језик|македонски]]
*** [[бошњачки језик|бошњачки]]
*** [[хрватски језик|хрватски]]
*** [[бугарски језик|бугарски]]
*** [[словеначки језик|словеначки]]
 
У групу стандардних јужнословенских језика спадају званични -{je}-зици држава словенских народа са Балкана и дела [[Панонска низија|Панонске низије]]. По класичној подели јужнословенских језика постоје ''источни'' и ''западни''.{{чињеница}} Ипак, њих је примереније делити на ''источне'', ''централне'' и ''западне''.{{чињеница}} Са друге стране, таква подела искључиво говори о политичким приликама. Дијалекти јужнословенских народа су знатно хомогенији у односу на слику коју даје оваква подела.{{чињеница}}
 
== Класификација ==
****** [[црногорски језик]]
****** [[словеначки језик]]
****** [[српскохрватски језик]]
****** [[црквенословенски језик]]
****** [[старословенски језик]]
******* [[Штокавско наречје]]<sup>3,8,11,12,13</sup>
******** [[екавски изговор]]<sup>4,6</sup><sup>4,6,11</sup>
******** [[ијекавски изговор]]<sup>4,6</sup><sup>4</sup><sup>15</sup<sup>4,6,11</sup>
******** [[икавски изговор]]<sup>10</sup>
******* [[Чакавско наречје]]<sup>3,9,12</sup><sup>14</sup>
******* [[Кајкавско наречје]]<sup>5,9,12</sup><sup>5</sup>
# Српски, хрватски, бошњачки и црногорски се понекад могу груписати као српско-хрватски дијасистем.
# Стандардни дијалекти се пишу помоћу два писма: [[ћирилица|ћирилицом]] и [[латиница|латиницом]].
# Говорници етнички могу бити [[Срби]], [[Бугари]] или [[Македонци]], што углавном зависи од земље њиховог порекла.
## Говорници етнички могу бити [[Бошњаци]], [[Црногорци]], [[Хрвати]] и [[Срби]].
# Сви говорници овог дијалекта етнички су [[Хрвати]].
# Језик Молиских Словена заснован ни на икавским дијалектима. Језик се говори у централној [[Италија|Италији]], говорници овог дијалекта етнички су [[Хрвати]].
# Српско-хрватски је био језички систем [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалитичке Федеративне Републике Југославије]]. Имао је четири варијанте и четири имена: ''српско-хрватски'', ''хрватско-српски'', ''хрватски или српски'' и ''српски или хрватски'' (српски лингвисти су углавном користили прво име за српску варијанту, док су хрватски лингвисти углавном користили треће име за хрватску варијанту). После распада социјалистичке Југославије, српскохрватски нема више званичну политичку подршку која га је одржавала (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, као ни Хрватска не признају тај политички језички систем). Српско-хрватски се састојао од варијанти које су се осамосталиле у независне језике након распада СФРЈ.
# Део штокавског сада припада бошњачком дијасистему.
# Језик Градишћанских Хрвата се говори у јужној [[Аустрија|Аустрији]], не на Балкану. Његова основа није штокавски дијалекат, већ чакавски.
# На најскоријем попису становништва 2011. године, 36,97 % становника Црне Горе се изјаснило да говори црногорским језиком.
 
== Види још ==
27.886

измена