Carmina Galli — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 6 година
м
нема резимеа измене
м
=== Версификација ===
'''''Carmina Galli''''' осим мешања слободног и везаног стиха које је Живановић применио већ у претходној књизи уводи и многе новине. Пре свега, ту је поема која се заснива од низа кратких песама које се међусобно контрастирају, тако да у целини песме делују као што стихови делују и краћој песми. Примери оваквих песама су "Године учења", "Песник и музе", "Кукурак и кадуље", "Велика алба", и сама насловна поема. Везани изосилабички стих је најприсутнији у поеми "Године учења". Живановић је у њега уметнуо песме које је писао од двадесете до тридесет и пете године, са рефренским песмама под насловом "Пролеће", тако да се од прве до последње може пратити сазревање стила, одрицање од изосилабизма, али и душевни немири приликом којих се формира личност, аутор целе књиге.
Насупрот тој поеми, песме у "Кукуреку и кадуљама" су слепљене једна са другом у једниствен текст. Понекад од целе првобинте песме остане само један стих. У овој поеми, рима често служи да повеже првобитно растављене песме и тако постигне утисак веćевеће кохерентности.
Поема "Човек који није имао ништа" наративног је карактера. Заснива се на метафори - човек своје успомене, непотребне ствари ставља на таван док се таван не сруши и убије га. Убило ха је оно потиснуто, убиле су га успомене, убило га је то што није могао да пусти оно што је прошло. Нарација, међутим, не иде линеарно, већ се из дела у део поеме, баца сенка на неке друге аспекте оваквог живота. Цела прича је испричана већ у првом делу, али се онда пажња обраћа на поједине детаље. Песма је писана у пројективном стиху.
Велики је број старих песничких облика кави су алба, кантилена, ода, балада, римска елегија. Када је о балади реч, Живановић узима образац вијоновске баладе која се састојала од неколико ottava rima после којих је следио envoi који пева, не песник, већ жонглер. Свака од строфа се завршава рефреном. Брехт је овакву баладу унапредио тако што је строфе ослободио изосилабизма и тачно утврђеног броја стихова, а рефрен је продужио на неколико стихова пошто су се његове баладе певале. Живановић се надовезује на Брехта али уместо рефрена понавља сличну ситуацији - вест и смрти вољене особе која у свакој строфи умире на другачији начин. У завршној строфи, envoi, вест о смрти не стиже и лирски јунак осећа усамљеност.