Дизентерија — разлика између измена

'''Дизентерија''' ({{јез-лат|Dysenteria}}) је акутно [[Инфективне болести|инфективно]] контагиозно обољење које се одликује патоанатомским лезијама на [[Дебелоdebelo цревоcrevo|дебелом цреву]] и клиничким појавама испољеним боловима у [[Систем органа за варење|трбуху]] и учесталим крваво-слузавим столицама. Дизентерију може изазвати више [[Етиологија|етиолошких]] фактора, јавља се спорадично и у виду [[епидемија]], [[морбидитет]] је врло висок а морталитет незнатан. Према етиолошком фактору дизентерија може бити:

Дизентерија је на нашем подручју одавно позната, штавише, добро је био познат и њен значај за борбену способност војске и исход битке у рату, о чему говори народна песма ''„[[Косовска битка|Бој на Косову]]“''. Одавно је познат ендемско-епидемијски карактер дизентерије, па су забележене и [[Пандемија|пандемије]] које су валадале углавном у [[Европа|Европи]] од [[XVI vek|XVI]] до [[XIX19. век|XIX века]]а.

Амебну дизентерију изазива протозоа -{''[[Дизентерична амеба|Entamoeba histolytica]]''}-, коју је [[1875]]. године изоловао -{Losch}- из столице једног болесника у [[ПетровградСанкт (Русија)Петербург|Петрограду]], а [[Јапан]]ац Схига је први идентификовао једног од проузроковача бациларне дизентерије [[1896]]. године, а затим су откривени и остали захваљујући истраживањима Флекснера, Сонеа, Бојда и других. Од тада је омогућено разликовање бациларне од амебне дизентерије. У историји дизентерије важни су датуми проналаска [[Сулфонамид (медицина)|сулфонамида]] и [[антибиотици|антибиотикаантибиотик]]а који су из темеља изменили ток и прогнозу ове болести.

''Амебоноштво''. Болесник нема тегоба, дијагностикује се налазом циста у [[фецесизмет|фецесу]]у. Серолошке реакције су негативне а ректоскопски налаз је нормалан, амебоноштво се лечи.