Грађанско новинарство — разлика између измена

м
Fix URL prefix
м (сувишно)
м (Fix URL prefix)
Када се појавило, професионални новинари су грађанско новинарство посматрали "испод ока". Сматрано је да му недостаје квалитет, да новинари [[аматер|аматери]] нису у стању да раздвоје битне чињенице од небитних те да не владају основним знањима, због чега се може десити да пропусте или чак "униште" информацију до које су дошли или су евентуално могли да дођу.
 
Ипак, првобитна сумњичавост полако је превазиђена. Многи медији су покренули посебне секције у којима објављују информације прикупљене од грађана,неки развијају читав систем контрибутора, односно људи који су често били најприје [[коментар|коментатори]] текстова на сајту, да би на основу квалитета информацја којима располажу добили сопствени кутак на сајту, уз претходну провјеру уредништва. "ЦНН (-{CNN}-) је крајем [[2006]]. развио посебан интернет портал [http://http:http://www.ireport.cnn.com/ иРепорт], који има своју заједницу корисника. Они су сами задужени за бригу о стандардима и реторици рада."<ref>Тена Першин, 2010; страна 218-219; ''Телевизијске вијести''. Загреб: Наклада Медијске истраживања.</ref>
 
Било да је присуствовао саобраћајној несрећи, оружаном сукобу, ријетком природном феномену, перформансу неформалне позоришне трупе, обичан човјек данас је у стању да снимак направљен мобилним телефоном истог тренутка постави на интернет, обогати га детаљима које је сам сазнао, информише јавност те медијима пружи основу који може да буде развијена у детаљнију и богатију [[чланак|причу]].
 
Све је то натјерало медије да се прилагођавају. Данас медији имају блогове на својим веб сајтовима, профиле и странице на друштвеним мрежама, новинаре који прате информације на Твитеру. Објављивања информација које потичу од грађана постала су уобичајена ствар.
Познати су примјери грађанског извјештавања о [http://http:http://www.nms.sagepub.com/content/11/5/795.short/ урагану Катрина], грађански извјештаји о нападу на њујоршки трговински центар [[2001]]., извјештаји грађана о поплаваma које су задесили [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]] у мају [[2014]].
 
Овај облик новинарства може бити идеалан извор информација, али је због вјеродостојности неопходно провјерити те изворе. Критике би се могле однсити и на лични приступ, квалитет обликовања информације и кредибилитет. Рјешење се креће у правцу сарадње са професионалним новинарима, а први такав модел заживио је у сјеверно корејском порталу Охму њуз (-{Ohmu news}-) на коме грађани преносе сазнања као хонорарни сарадници, а запослени те податке провјеравају. Тако је у [[Енглеска|Енглеској]] [[2005]]. основана агенција [http://http:http://www.afp.com/en/professionnals/partners/citizenside/ Цитизенсајт] (-{Citizenside}-) која медијима продаје видео материјале. Прва босанско-херцеговачка [[мултимедија|мултимедијална]] платформа за грађанско новинарство [http://http://www.http://snimaj-sve.com/ "Снимај-све"] подразумијева производњу и размјену [[видео]] материјала чији су аутори грађани. Симптоматичан је примјер [http://http://www.http://www.perezhilton.com/ Перезхилтон.цом] (-{Perezhilton.com}-), који се бави трачевима у шоу бизнису, а иза којег стоји један човјек, који данас има приходе који досежу и до 50.000 долара дневно.
 
== Види још ==
10.235

измена