Епископ темишварски Антоније — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 28:
Замонашен [[1844]]. и рукоположен у чин [[јерођакон]]а, а [[1849]]. године у чин [[јеромонах]]а. Произведен је за [[архимандрит]]а [[Манастир Ходош|манастира Ходоша]] [[1853]]. године, у којем се није дуго задржао.
 
По [[Димитрије Руварац|Димитрију Руварцу]], Антоније је био старешина [[Манастир Ходош|манастира Ходоша]] од [[28. јуна]] до [[28. јула]] [[1853]]. године, а по списку објављеном у монографији овога манастира, од априла до октобра [[1853]]. године. Исте године је Антоније (Нако) прешао за настојатеља [[Манастир Месић|манастира Месића]]. Као [[архимандрит]] [[Манастир Бездин|манастира Бездина]], изабран је [[1864]]. године за [[Епископ темишварски|епископа темишварског]]. За време своје краткотрајне управе истакао се као строг епархијски [[архијереј]] и порадио на увођењу реда у својој пространој [[Епархија|епархији]].
 
Већ [[1869]]. године поднео је молбу Светом архијерејском синоду „да се ослободи од управљања епархијом због болести и да се стави у стање покоја“. Умировљен је [[1872]]. године и као такав се настанио у [[Лозана|Лозани]], у [[Швајцарска|Швајцарској]], где је и умро [[1900]]. године<ref>С[ава], е[пископ] ш[умадијски], Епископ темишварски Антоније вратио се својој пастви, Каленић, 1-3, Крагујевац 1995, 28.</ref>.