Само — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 3:
'''Краљ Само''' (? – [[658]]) био је трговац, пореклом из сенонске земље, вероватно данашњи [[Сенс]] у [[Француска|Француској]]).
Само је први познати владар међу [[Словени]]ма и оснивач тзв. '''Самовог царства''' или '''Самовог краљевства''' ([[623]] - [[658]].), прве познате организоване заједнице [[Словени|Словена]].
Заправо, био је то сигурно некакав савез племена, а не права [[држава]]. Што се тиче Самова порекла, [[Псеудофредегарова хроника|Фредегарова хроника]] - једини запис о Саму из тог доба - изричито каже: „Само, Франак рођењем [или народом], из покрајине Сенон[аг]ије“.
{{Историје|Словеније|Аустрије|Чешке|Словачке}}
[[Евроазијски Авари|Авари]] су 560-их година стигли до [[Карпати|Карпата]] из [[Азија|азијских]] степа, те су покорили Словене на том подручју.
Аварска је граница ишла отприлике дуж границе [[Византијско царство|Византије]] у данашњој [[Србија|Србији]], затим уз [[Балатон (језеро)|Балатон]], источно од [[Братислава|Братиславе]], дуж јужне [[Словачка|Словачке]] и [[Рутенија|Рутеније]].
Након што су Авари поражени пред [[Византијски Цариград|ЦариградЦариградом]]ом почетком [[7. век]]а, Словени северно од [[Дунав]]а подигли су устанак.
Један од трговаца који су Словенима продавали оружје био је Само. Током устанка против Авара ([[623]].), вероватно на данашњем подручју [[Братислава]]-[[Дуино|Девин]],
Само се придружио Словенима, који су под његовим вођством победили Аваре и прогласили га својим владаром. Тако је настало Самово краљевство.
 
[[Датотека:Samovo kraljevstvo.png|мини|лево|Могућа територија Самовог краљевства]]
Према археолошким налазима, Самово је краљевство покривало данашњу [[Моравска|Моравску]], [[Словачка|Словачку]] и [[Доња Аустрија|Доњу Аустрију]]. Насеља у каснијим [[Моравскавеликоморавска кнежевина|моравској]] и [[Нитранска кнежевина|нитранској кнежевини]] (види [[Великоморавска кнежевина|Велика Моравска]]) често су иста као и она из времена Самова краљевства. Данашња [[Чешка]] вероватно, а [[Бела Србија|Сорбија]] на [[Лаба (река)|Лаби]] сигурно, те држава [[Карантанија]] привремено, постале су делови краљевства око 630-их] година. Словени под вођством Сама успели су
одбити све аварске нападе, а пошто што су побили неке франачке трговце или им отели робу, морали су се борити и против [[Франачка|Франака]]: године [[631]]. франачки је краљ [[Дагоберт I]] [[Меровинзи|меровиншки]] ([[603]]-[[639]]., владао [[629]]-[[639]].) послао три војске против краља Сама.
Највећу међу њима, која је кренула из [[Аустразија|Аустразије]], потукли су Словени и Само код (данас непознатог) дворца Wogastisburga бранећи средиште Самова краљевства. Само је потом извео неколико противудара све до франачке [[Тирингија|Тирингије]] и опљачкао је.
Ред 21:
Археолошки налази показују да су се Авари вратили на старе поседе (барем на југ Словачке) и помешали са Словенима, док су подручја северно од аварског царства остала посве словенска. О Словенима и Аварима опет се нешто чује тек крајем [[8. век]]а, када су моравске и нитријске кнежевине нападале Аваре, које су коначно победили Франци под [[Карло Велики|Карлом Великим]] [[799]]. или [[802]]/[[803]]. године, након чега су [[Евроазијски Авари|Авари]] нестали са светске позорнице.
 
Главни извор писаних података о Саму и његову краљевству је франачки документ ''[[Псеудофредегарова хроника|Фредегарова хроника]]''.
Написао га је један аутор (који се можда звао Фредегар) око [[660]]. или три аутора у првој половини 7. века.
Други дио летописа наводи историју Франака између [[584]]. и [[642]]/[[643]]. године, па се користи као један од главних извора за франачку историју.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Само