Споразуми о сарадњи четника са НДХ — разлика између измена

 

== Услови и разлози склапања споразума ==

У новембру [[1941]], [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]] и његови сарадници дошли су до закључка да треба заузети тактички пасиван став према осовинским снагама, с обзиром да није наступио прави тренутак за одлучну борбу. У том међувремену, као главни противник наметнули су се партизани, с обзиром на то да су заступали тактику безусловне борбе, те је постојала опасност да у одлучујућим тренуцима опстану као незаобилазан војни и политички фактор. С обзиром да су Немци задржали одбојан став према тактизирању, према њима је заузет став избегавања и неотварања ватре, чак и у ситуацији немачког напада. Италијанске снаге, будући изложене великом притиску партизана, врло радо су прихватиле сарадњу, делом и на сопствену иницијативу. Већ током септембра успостављена је веза са неким четничким лидерима у [[Далмација|Далмацији]], западној [[Босна|Босни]] и [[Херцеговина|Херцеговини]], а током јануара и фебруара [[1942]]. склопљени су италијанско-четнички савези и у [[Црна Гора|Црној Гори]].