Срби у Бугарској — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
Трагови боравка Срба на простору данашње бугарске државе могу се пратити од давнина, готово од њиховог досељавања на [[Балкан]], тј од 7. века.О честим везама, различитим облицима комуникације и сарадње пре свега у ранијој прошлости, Срба и [[Бугари|Бугара]], два веома блиска народа, говоре многобројне материјалне и духовне вредности стваране вековима на простору од [[Дунав]]а на северу па све до [[Родопи (планина)|родопског планинског ланца]] на југу.
У западној Бугарској, уз границу са Србијом простире се област [[Знепоље]] са градовима Трном и Брезником. Ови предели су за време [[Немањићи|Немањића]] били српски и њима у 14. веку владао рођак [[Стефан
Овај српски племић подигао је и већину цркава и манастира у том крају, као на пример [[Манастир Поганово|манастир Св. Јована Богослова у Поганову]] (код [[Димитровград]]а) или манастир Св. Архангела Михаила код Трна, а по њему се зове и оближњи град [[Ћустендил]] – средњевековни Велбужд (на турском, Кјустендил значи Константинова бања). Народ овог краја устајао је на Турке за време [[Први српски устанак|Српске револуције]], када их је предводио легендарни јунак Хајдук Апостол, побратим [[Хајдук Вељко|Хајдук Вељка Петровића]], док је његов унук [[Аранђел Станојевић-Трнски]] био најугледнији знепољски првак током шездесетих и седамдесетих година 19. века, и коџабаша (народни старешина) трнски, витез и војвода.
[[Трн (Бугарска)|Трн]], као и [[Брезник]] и [[Пирот]] је била ослободила српска војска 1877, али је град са околином досуђен Бугарској, и у [[Санстефански споразум|Санстефану]] и у [[Берлински конгрес|Берлину]], без обзира на петицију коју је потписало шеснаест хиљада угледних Срба тога краја, у којој су изразили жељу да буду припојени матици Србији.<ref>[http://www.srpskilist.net/istorijski-osvrt/o-istini-i-lazi О Истини и Лажи | Српски лист<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
| |||