Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Робот: mk:Историја на САД је сјајан чланак)
[[Амерички рат за независност]] младе нације није ишао добро по колонисте све до победе над британском војском у [[битке код Саратоге|бици код Саратоге]] [[1777]]. године. То је подстакло [[Краљевство Француска|Француску]] да призна америчку независност и [[1778]]. године и да отворено помаже америчке колонисте новцем, оружјем и експедиционим корпусом. Касније су се Француској прикључиле [[Шпанија]] (1779) и [[Низоземске|Низоземска]] (1780). Суочена с коалицијом европских сила, Британија се врло брзо нашла исцрпљена, а демократске идеје колониста су изазивале симпатије код либералне британске јавности и политичара. Коначни ударац је дошао када су француске и америчке снаге [[1781]]. у [[опсада Јорктауна|бици код Јорктауна]] натерале велику британску војску под [[чарлс Корнволис|лордом Корнволисом]] на предају. Следеће године је потписано примирје, а [[1783]]. у Паризу [[Париски мировни уговор (1783)|мировни уговор]] којим је Британија признала независност САД.
 
Завршетак рата је, пак, у многим колонијама - чије су привреде профитирале од рата - довео до нагле економске кризе, али и бујања незадовољства, па и оружаних побуна. Истовремено се показало како [[конфедерација|конфедерално]] уређење тринаест колонија није ефикасно, те су се јавиле идеје како би сетребало требаода се створитиствори ново, чвршће уређење. Те су идеје формулисане у ''[[Федералистички списи|Федералистичким списима]]'', а усвојене су на [[Уставна конвенција САД|Уставној конвенцији]] у Филаделфији [[1787]]. када је одлучено да САД постану [[федерација]] те донесен [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устав]], који је и данас на снази. Први федерални органи темељени на Уставу су почели с радом у пролеће [[1789]].
 
== Територијална експанзија САД ==
Када је 1914. избио [[Први светски рат]], САД су, у складу са својом традиционалном изолационистичком политиком, прогласиле неутралност. Такав став је подржавала јавност, сматрајући да ће САД најбоље профитирати ако продаје оружје и сировине зараћеним странама. Међутим, поморска блокада сила [[Антанта|Антанте]] је значила да се америчка роба не може продавати [[Централне силе|Централним силама]], односно да су једино силе Антанте постали купци њене робе. Што је рат био дужи, то су силе Антанте биле присиљене задуживати се у америчким банкама. На крају је код водећих америчких банкара и политичара почео превладавати став да је у америчком интересу да Антанта добије рат, јер иначе зајмови никада неће бити отплаћени.
 
Коначну одлуку је донео немачки [[неограничени подморнички рат]] због кога су потапани амерички трговачки бродови, али и објављивање [[Цимерманов телеграм|Цимермановог телеграма]] којим је Немачка охрабеивала Мексико да објави рат САД и тако спречи америчку интервенцију у Европи. У пролеће [[1917]]. САД су објавиле рат Централним силама и провеле дотада незапамћену мобилизацију људских и материјалних ресурса, укључујући слање експедицијског корпуса на [[Западни фронт у Првом светском рату|Западни фронт]]. Председник [[Вудро Вилсон]], изабран [[1916]]. на платформи немешања у рат, своју је одлуку настојао оправдати идеолошким разлозима, односно нужношћу младе америчке демократије да помогне Старом свету да постигне трајни мир. Иако америчке снаге нису имале одлучујућу улогу у ратним операцијама, њихов долазак у Европу је значајно ојачао морал Антанте и придонео слому Централних сила и завршетку рата 1918. године. САД се тако први пут појавила као велика светска сила, односно саучесник дипломатског процеса који је требаотребало успоставитида успостави трајни мир у свету.
 
== САД као светска сила ==
Након успешног завршетка рата, САД су уживале место не само економски, него и политички и војнички најјаче силе света. Једини који ју је евентуално могао оспорити примат био је ратни савезник Совјетски Савез, с којим су у року од само неколико година односи толико погоршани да је отпочео период зван [[Хладни рат]]. САД се са СССР-ом није борио само за примат у Европи, него и у распадајућим колонијалним империјама бивших европских сила. Американци су том сукобу дали снажну идеолошку ноту, настојећи супротстављање Совјетском Савезу оправдати борбом за демократске идеале, односно против [[комунизам|комунизма]].
 
Америчку политику је у то време водила и идеологија, али и економско-политички интереси за што је најбољи пример [[Маршалов план]] темељем кога је крајем 1940-их и почетком 1950-их обновљена разрушена [[западна Европа]] - релативни просперитет је тамошње становништво требаотребало одвућида одвуче од комунизма, али и створити и тржиште за америчке индустријске производе. САД се брзо наметнула као водећа сила тзв. Западног блока и слободног света, а као војни инструмент хегемоније [[1949]]. установила [[НАТО]] пакт.
 
Сукоб са Совјетима је поступно ескалирао, али откако је 1949. године СССР добио нуклеарно оружје, настојало се избећи његово претварање у отворени оружани сукоб. Већ следеће године је тиме била вођена америчка политика у [[Корејски рат|Корејском рату]] који је [[1953]]. завршио пат-позицијом. Истовремено су велики напори и средства уложени у [[трка у наоружању|трку у наоружању]], а касније и [[свемирска трка|свемирску трку]] са СССР-ом.