Дистимија — разлика између измена

Дистимија у преводу значи „лоше расположење“ и тај термин добро објашњава субјективне и објективне [[Знаковизнаци болести|знакове болести]]. Главни [[симптом]] је депресивно расположење које се карактерише тугом, нелагодношћу, нерасположењем и губитком интересовања за уобичајене активности, уз самопотцењивање, потешкоће у доношењу одлука и осећај безнадежности. Особа која пати од дистимије има изражену неспособност да осећа [[задовољство]] због догађаја или подстицаја због којих је раније осећала задовољство. Људи са дистимијом су обично нервозни, самокритични, преокупирани догађајима из прошлости, разочарењима или личним неуспесима. Током времена се људи са дистимијом повуку из [[друштвени живот|друштвеног живота]] и изолују. То се дешава због њихове немогућности да уживају или пружају задовољства током социјалних контаката.

Што се тиче тока болести, он може бити различит. Примарна дистимија раног почетка понекад може бити тако хронична да болесник прихвата симптоме као део свакодневног живота. Понекад се дистимија може развити у прави велики депресивни поремећај, а постоји могућност да се касније развију [[хипоманичне епизоде]] или [[манично-депресивна психоза|биполарни поремећај]]. Највећи ризик тог поремећаја представља покушај [[Самоубиство|самоубиства]]. Док депресивни поремећај карактерише епизодични ток, ток дистимије је више хроничан и дуготрајан. Код раног појављивања дистимије болесници често своје симптоме прихватају као начин живота, а психијатру се обраћају тек кад постану дисфункционални на породичном и пословном плану.

[[Терапија|Лечење]] се спроводи у већини случајева [[Амбуланта|амбулантно]], а у терапији прво место заузимају [[антидепресивиантидепресив]]и уз [[Психотерапија|психотерапију]].