Горњи очњак — разлика између измена

336 бајтова додато ,  пре 13 година
нема резимеа измене
м (Бот Додаје: it:Canino superiore)
'''Горњи очњак''' – dens caninus superior је трећи [[зуб]] од медијалне линије у оба квадранта горњег денталног лука. У контакту је са [[други горњи секутић|горњим латералним секутићем]] и [[први горњи преткутњак|првим преткутњаком]], а својом морфологијом и функцијом чини прелазну форму између ових [[зуб|зуба]]. Он оклудира са [[доњи очњак|доњим очњаком]] и [[први доњи преткутњак|првим преткутњаком]], и са њима игра значајну улогу у латералним кретњама [[доња вилица|мандибуле]]. Постоје два горња очњака, која се обележавају на следећи начин:
 
* ''стални горњи десни очњак – 13'';
* ''стални горњи леви очњак – 23''.
 
Горњи очњак је масиван [[зуб]], са нешто већим вестибуло-оралним промером. Има веома масиван и дугачак корен, са добром алвеоларном подлогом, па често остаје у [[вилица|вилици]] и наког губитка осталих [[зуб|зуба]]. Стога се често користи као ослонац за разне протетске надокнаде у [[усна дупља|устима]] пацијента. На основу морфологије често га сврставају у "угаоне зубе", јер доприноси постепеном преламању и скретању горњег денталног лука и формирању правилног полуелипсастог облика. Такође, овај [[зуб]] пружа потпору фацијалним структурама у пределу углова усана, па доприноси и изгледу особе итд. Показује правилан [[посебне карактеристике зуба|знак угла и лука]] и дистални [[посебне карактеристике зуба|нагиб корена]].
|-
|align="center" | 7,5 mm || align="center" | 8,0 mm || align="center" | 10,0 mm || align="center" | 17,0 mm || align="center" | 27,0 mm
|}
 
 
==Развој зуба==
 
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"
|- bgcolor="#efefef"
! Почетак калцификације !! Комплетно формирана круна !! Ницање !! Завршен раст корена
|-
|align="center" | 4-5 месеца || align="center" | 6-7 година || align="center" | 11-12 година || align="center" | 13-15 година
|}
 
 
==Референце==
 
Литература и препоруке за детаљније информације:
 
* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', II издање ("Службени гласник" Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;