| група = [[Панонске острвске планине|Острвске планине]]
| група =
| тип =
| старост =
Ред 23:
}}
'''Авала''' је ниска [[планина]], 16,5 -{[[километарКилометар|km]]}- јужно од [[Београд]]а<ref name="FNRJ">grupa autora. 1955. Avala. u: Enciklopedija Jugoslavije. Leksikografski zavod FNRJ. pp. 249.</ref>. Представља северни крај шумадијске греде, која се од [[Рудник (планина)|Рудника]] провлачи кроз ниску [[Шумадија|Шумадију]] и представља развође између сливова[[слив]]ова [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а<ref name="FNRJ"/>. Висока је 511 -{[[Метар|m]]}- и уздиже се око 200 -{m}- изнад околног таласастог терена<ref name="FNRJ"/>. Минерал [[авалит]] добио је име по Авали на којој је пронађен.
Крајем 2007. године је [[Скупштина града Београда]] прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 хектара-{[[Хектар|ha]]}-. Још је [[кнез Милош]] [[1859]]. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а [[1936]]. године је проглашена [[Национални парк|националним парком]]. Президијум Народне Скупштине [[1946]]. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Avala-predeo-izuzetnih-odlika.sr.html Авала – предео изузетних одлика], Политика, 29. март 2008.</ref>
На заштићеном подручју има око 600 [[Биљке|биљних]] врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем[[дрвеће]]м, а једним делом је под засађеном [[Бор (биљка)|боровом]] [[Шума|шумом]]<ref name="FNRJ"/>. Једно је од омиљених излетишта Београђана.
