Википедија

Pergam — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
200.000 svitaka ne 2000 u biblioteci
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Bergama 20 06 07.jpg|мини|десно|Rekonstruisan Trajanov hram u Pergamu]]
 
'''Pergam''' ([[grčki]]: ''Pérgamon''; [[latinski]]: ''Pergamum'') je [[Antika|antički]] grad u severozapadnom delu [[Mala Azija|Male Azije]], nedaleko od današnje [[Bergama|Bergame]] u [[Turska|Turskoj]].
Ред 5:
Za vreme [[Helenizam|helenizma]] bio je razvijeno utvrđeno središte [[Pergamska država|Pergamske države]]. Sam grad bio je podeljen na donji grad s prodavnicama, srednji grad s [[gimnazija]]ma i svetilištima, te gornji grad s [[Atina (mitologija)|Atininim]] hramom iz 3. veka pre Hrista. Najveći uspon Pergam je doživeo u doba vladavine kraljeva [[Atal I Soter|Atala I Sotera]] i [[Eumen II|Eumena II]]
 
[[СликаДатотека:Modell Pergamonmuseum.jpg|мини|лево|250px|Model antičkog izgleda Pergama, Berlin.]]
''Pergamska biblioteka'' (s oko 200.000 svitaka) ubrajala se, uz [[Aleksandrija|aleksandrijsku]], u vodeće biblioteke helenističkog kulturnog sveta. Otkrili su je nemački [[Arheologija|arheolozi]] prilikom iskopavanja [[1878|1878.]]-[[1886|1886.]] ''[[Pergament]]'' (''pergamena''), pisaći materijal dobiven preradom kože ovaca ili koza je dobio ime upravo prema gradu Pergamu. Naime, u 2. veku pre Hrista, zbog naraslih potreba novoosnovane kraljevske biblioteke i nakon što su [[Ptolomeji|egipatski vladari]] zabranili izvoz [[papirus]]a u taj grad, Pergam je bio primoran povećati proizvodnju pergamenta.
 
[[СликаДатотека:Pergamon Museum Berlin hm.jpg|мини|250px|''Zevsov žrtvenik'' iz Pergama, Nacionalni muzej u Berlinu.]]
U 19. veku otkriven je i ''[[Pergamski oltar|Zevsov žrtvenik u Pergamu]]'', podignut 180. veku pre Hrista u slavu zajedničke pobede Pergama, [[Stari Rim|Rimljana]] i [[Rodos (grad)|RodosRodosa]]a nad [[Sirija|sirijskim]] vladarom [[Antioh III|Antiohom III]] ([[189|189.]]-[[182|182.]] pre Hrista). Celi hram je zapravo pobeda skulpture nad arhitekturom; građevina je podređena kiparskim ukrasima slobodnih skulptura dotad neviđene pokretljivosti i [[reljefрељеф|reljefa]]a dramatičnih situacija borbe bogova i [[Gigant|giganata]], kao i prizorima iz života [[Telef]]a, legendarnog utemeljivača Pergama. Zevsov žrtvenik je danas rekonstruisan u muzelu u [[BerlinБерлин|Berlinu]]u.
U gradu se nalaze i ostaci rimskih zdanja kao što su [[pozorište]], [[stadion]] i [[amfiteatar]]. Izvan grada je ''[[Asklepije]]vo svetilište.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Pergam”