Opekotina — разлика између измена

62 бајта додата ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
(→‎Prognoza: jezičke ispravke)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
* [[Hipokrat]] je koristio svinjsku mast i sirće, o cemu postoje zapisi iz 400. &nbsp;godine p.n.e, a [[Келс|Celzus]] vino i [[miro]] 100.&nbsp; godine n.e.<ref name=TBCChp1/>
* Francuski berberin-hirurg, anatom, inovator, jedan od pionira hirurgije, koji je do svoje trinaeste godine bio nepismen i kome su kasnije zabranjivane i spaljivane knjige, [[Ambroaz Pare]], prvi je u [[16. vek]]u opisao i razvrstao opekotine prema stepenima tezine,<ref name=David2012>{{harvnb|Song|2010|pp=60}}</ref><ref name=TBCChp1/>
* Prva bolnicaza lečilenje opekotina osnovana je [[1843]]. godine u [[LondonЛондон|Londonu]]u, Engleska. Razvoj modernog zbrinjavanja opekotina počeo je krajem 19. i početkom 20. veka.<ref name=TBCChp1/><ref name=David2012/>
* Za vreme trajanja Prvog svetskog rata, [[Henri Drajsdejl Dejkin|Henri D. Dejkin]] i [[Aleksis Karel]] razvili su standarde za čišćenje i dezinfekciju opekotina i rana, korišćenjem rastvora [[natrijum hipohlorit]]a, čime je smrtnost znatno smanjena.<ref name=TBCChp1/>
* Tokom četrdesetih godina 20. veka, ustanovljen je značaj blagovremenog [[Debridman|debridmana]] i presađivanja kože, a otprilike u isto vreme razvijen je i postupak nadoknada tečnosti i formule na osnovu kojih se to radi.<ref name=TBCChp1/>
|url=http://www.aboutburn.com/component/option,com_frontpage/Itemid,1/
|title=Epidemiologija opekotina
|publisher=Katedra za opekotine i plastičnu hirurgiju ФПО Донецкого государственного медицинского университета им.&nbsp;М.&nbsp;Горького}} Posećeno:19.5.2009.</ref>. Gotovo da nema osobe koja se kao [[Дете|dete]], ali i kasnije, nije opekla na vrelu ringlu [[Шпоретштедњак|šporeta]], prosula po sebi vrelo [[Млеко|mleko]] ili kafu i zadobila opekotine;
* U [[SAD|Sjedinjenim Američkim Državama]], oko 2 miliona ljudi se opeče svake godine. Za oko 100.000 opečenih potrebno je bolničko lečenje, a oko 5.000 slučajeva završava se smrtnim ishodom.
* U [[Rusija|Rusiji]] u [[1997]]., godine opekotine su evidentirane kod 507.600 ljudi.<ref name="cite"/>
Veoma nizak nivo od ukupnog broja limfocita u krvi evidentira se i nakon 21-30 dana bolesti.U pozadini povećanja ukupnog broja leukocita javlja se značajno smanjenje procenta [[limfocit]]a u svim periodima posmatranja (najviše izražen između 14-21 dana), koji korelira sa brojem limfocita i težinom opekotinom izazvane bolesti. Nakon 3-4 dan imunodeficijencija kako [[T-limfocit]]a tako i humoralnog imuniteta, čija težina promena direktno zavisi od stepena toplotnog oštećenja. Istraživanja su pokazala značajno smanjenje u krvi apsolutnog i relativnog broja T-limfocita a takođe i svih grupa [[Антитело|Ig]]. Promena odnosa T-{h}-/T-{C}- i pouzdan rast [[IgM]] u krvi ukazuje na razvoj autoimunog procesa u organizmu kod teških opekotina.<ref name="ref3"/>
 
Kod oko 70% slučajeva razvija se [[bakteriemija]], a kod pojedinih bolesnika i [[sepsa]] zbog prisustva mikroba u [[krv]]i i endotoksina bakterijskog i tkivnog porekla. Opekotina je primarno kontaminirana mikroorganizmima čiji je broj manji od 10<sup>2</sup> u 1 -{g}- tkiva ako je [[rana]] hirurški čista, ali za 5 dana dostiže nivo od 10<sup>5</sup>-10<sup>6</sup>u 1 -{g}- tkiva - što predstavlja kritičan nivo, za nastanak poremećaja u organizmu izazvan invazijom bakterija u duboke slojeve rane i usporavajnje proces demarkacije što stvara uslove za razvoj infektijom izazvanih komplikacija. Zagađenja zavisi od prirode [[nekroza|nekroze]] - kod mokre nekroze, ona je veća. Ako je količina mikroba u telu u 1 -{g}- tkiva premašuje 10<sup>8</sup>, pojava [[sepsa|sepse]] se ne može izbeći, što potvrđuju i klinički znaci i bez primene drugih dijagnostičkih metoda. Priroda [[floraфлора (вишезначна одредница)|flore]] zavisi od lokalizacije opekotine: kod lezija gornjih delova tela najčešće u flori dominiraju - gram-pozitivne bakterije ([[streptokoke]] i [[stafilokoke]]), a kod lezije donje polovine - gram-negativne [[bakterije]].<ref name="ref3"/>
 
== Lečenje ==
Ipak najvažniji činilac u prognozi hipertermičke povrede je njena veličina, koja je dovela do oštećenja pune debljine kože. Prema nekim istraživanjima nijedan bolesnik preko 60 godina života nije preživeo opekotinu koja je bila veća od 30% površine tela. Dok drugi autori navode da opekotina koja zahvata 10% površine tela može prouzrokovati smrt malog deteta.<ref name="Christopher's"/>
 
Opšte uzeto, u hirurgiji se smatra da opekotina od 50% površine daje prethodno zdravoj osobi oko 50% verovatnoće da preživi. Tako ako se procenat površine bolesnikove opekotina drugog stepena, podeli sa 4 i doda procenat površine opekotine trećeg stepena, ona se vrednost „35“ može uzeti kao površina sa kojom postoji ista verovatnoća da će bolesnik ostati živi, ili da će umreti. Retko se dešava da bolesnik sa 50% opečene kože pune debljine preživi.<ref name="Christopher's"/>
 
Danas sve više bolesnika sa prostranim opekotinama nadživi period [[Хиповолемијски шок|šoka]], a možda i još jednu eventualno dve nedelje od nastanka opekotine. Mnogi od njih umiru kasnije zbog komplikacija navedenih u prethodnom poglavlju. Zato je nezahvalno prvih dana davati bilo kakvu prognozu i tvrditi da će bolesnik ostati živ. Prognoza se može dati tek nakon 30 dana, ako bolesnik odlično izgleda.<ref name="Christopher's"/>
{{reflist|2}}
;Napomena
* {{cite book|title=National Burn Repository|year=2012|publisher=American Burn Association|url=http://www.ameriburn.org/2012NBRAnnualReport.pdf}}
 
== Literatura ==
256.125

измена