Спасите нашу децу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 85:
Брајантова је постала мета шала и [[шала|вицева]] на телевизији и у филмовима, чак се и њен бивши колега [[Боб Хоуп]] шалио на њен рачун.<ref name="playboy"/>{{sfn|Fejes|2008|pp=166}} Свуда где је отишла у данима после гласања наилазила је на бучне протесте. У [[Норфок (Вирџинија)|Норфоку]] су демонстранти прекинули њено излагање тако снажно да је почела плакати. Демонстрације су одржане и у Чикагу, као и у десетинама других градова. [[Кју-клукс-клан]] се појавио на једном од њених наступа у [[Хантингтон (Западна Вирџинија)|Хантингтону]] ([[Западна Вирџинија]]) уз образложење да су ту да би је заштитили.{{sfn|Fejes|2008|pp=159}} Привукла је највеће геј демонстрације у историји Канаде када се појавила на верском перформансу у [[Торонто|Торонту]]. Иако је наступала и говорила само на верским манифестацијама и у верским емисијама, посећеност је често била мања од половине очекиваног броја, а многи су одлазили када она изађе на позорницу.{{sfn|Fejes|2008|pp=169}} Брајантова је, две недеље након гласања у округу Дејд, позвана да наступа у [[Хјустон]]у за ''Адвокатску комору Текаса''. Иако није било кохезивне политичке заједнице, неколико геј активиста позвало је људе да протестују против њеног појављивања испред хотела ''Хајат реџенси''. Организатори су саопштили полицији да би могло учествовати око 500 људи, али су у питању биле претпоставке јер ниједно слично окупљање није раније организовано. Полиција се припремила за тај број учесника<ref name="houston">Fisher, Binnie (25. јун 2004). „Houston's Stonewall Took Place June 16, 1977“, ''The Houston Voice'', pp. 3</ref> међутим, хиљаде људи се окупило око хотела, узвикујући довољно гласно да омету наступ Брајантове. Конзервативци су проценили да се окупило око 2.000 људи. Публика у хотелу није могла да чује Брајантову, а у једном тренутку адвокати који су радили за [[Америчка унија за грађанске слободе|Америчку унију за грађанске слободе]] су напустили хотел и придружили се демонстрантима. Један од организатора је рекао да никада пре није видео толико геј људи на једном месту, а затим је одржао говор захвалности Брајантовој: „''Да [[Бог]] у својој бескрајној мудрости није створио Аниту Брајант, морали би је измислити“''. Тврдио је да је протест имао исти резултат у Хјустону као и [[Стоунволска револуција]].<ref name="houston"/>
 
''-{Florida Citrus Commission}-'' је поновила своју посвећеност Брајантовој изјављујући да „свесрдно подржавају њено право на слободу говора“ и хвалећи њено „храбро вођство у [[морал]]ном питању које је цепало верске и друге организације које су биле умешане“. Комисија је добила хиљаде писама подршке Брајантовој али и писама у којима се осуђује став комисије. У једном тренутку [[Поштанска служба САД]] инсталирала је опрему за откривање [[бомба|бомби]] за пошту која је требалатребало битида буде испоручена комисији.<ref>Florida Citrus Commission, pp. 297–298</ref> Директор за односе са јавношћу комисије рекао је репортеру [[Асошијетед прес]]а: ''„Цела ствар са Анитом је хаос. Без обзира шта одлучимо, само ћемо изгубити. Желио бих да једноставно поднесе оставку.“''<ref>„Bryant: Still 'Effective?'“, ''Вашингтон пост'' (20. јун 1977), стр. B1</ref> Иако је комисија 1979. продужила годишњи уговор од 100.000 долара са Брајантовом, нису га обновили 1980. године.<ref>Florida Citrus Commission, pp. 312</ref>
 
== Друге локације ==
Ред 97:
Након „напада питом“ на надбискупа, двојица колега Алана Спира иронично су позвала Аниту Брајант да дође у Сент Пол и да обори уредбу о геј правима која је изгласана три године раније, најавивши да ће ''Спасите нашу децу'' отворити филијалу у граду. Локални активисти нису много размишљали о могућности пораза, а локалне геј групе су позивале геј мушкарце и лезбијке из Мајамија да се преселе у [[Минеаполис - Сент Пол]].{{sfn|Clendinen|1999|pp=318}} У октобру 1977, Брајантова и њен муж су били у [[Де Мојн]]у у [[Ајова|Ајови]]. Дана [[14. октобар|14. октобра]], говорили су на конференцији за новинаре о њеном предстојећем концерту када је Том Хигинс, активиста повезан са организаторима у Минеаполису, дошао до ње и пред камерама јој размазао питу од [[јагода]] по лицу. Брајантова је била шокирана, погнула је главу и држала се за руке са Грином и молила за Хигинса. Иако је брзо промрмљала „Бар је била воћна пита“, на тренутке је јецала. Слика њеног лица прекривеног питом следећег дана се појавила на насловној страни Њујорк тајмса.{{sfn|Clendinen|1999|pp=328}}<ref>„Notes on People“, ''Њујорк тајмс'' (15. октобар 1977) pp. 1</ref>
 
Међутим, у децембру 1977, ''Баптистичка црква храма'' организовала је прикупљање потписа да се уредба о забрани дискриминације Сент Пола стави на референдум. Волонтери који су прикупљали потписе издржали су на температурама испод нуле и успели да прикупе више од 7.000 потписа. Њихов лидер, Ричард Ангвин, парох ''Баптистичке цркве храма'' изјавио је: „Не желим да живим у заједници која има поштовања према хомосексуалцима“.{{sfn|Clendinen|1999|pp=324}} Ангвин је користио исту стратегију која је кориштена у Мајамију. Џери Фолвел је одржао митинг на коме сеје требалатребало да се појавитипојави Брајантова, али ју је Грин заменио у последњем тренутку. На митингу је Ангвин рекао окупљенима: „Хомосексуалност је убилачки, ужасан, изопачен чин. У питању је [[грех]] и моћна пожуда која изазива зависност“.<ref name="Clendinen, pp. 327">{{harvnb|Clendinen|1999|pp=327}}</ref><ref name="Fejes172-173">{{harvnb|Fejes||pp=172-173}}</ref>
 
Геј активисти у Сент Полу су такође позајмили тактику из Мајамија, преузевши од Џека Кемпбела листу донатора и неке стратегије. Међутим, слично као и у Мајамију, многи геј мушкарци и лезбијке у Сент Полу су оклевали да јавно саопште своју сексуалну оријентацију, тако да ни тврдње о дискриминацији нису озбиљно схватане. Већина активиста је била из Минеаполиса. Геј активисти су такође били подељени око стратегије, слично као и у Мајамију. Група под називом ''Грађани Сент Пола за људска права'' сматрала је референдум питањем грађанских и [[људска права|људских права]]. Радикалнија група хомосексуалаца под називом ''-{Target City Coalition}-'', која је организовала гађање надбискупа питом, сматрала га је борбом за сексуално ослобођење. Ова последња група је уграбила највише медијске пажње истицањем неких од „најкитњастијих“ делова геј заједнице.{{sfn|Fejes||pp=170-171}} Они су позвали у град [[Боб Кунст|Боба Кунста]] који је говорио о сексуалном ослобођењу и потреби да се допре до младих геј особа.
Ред 124:
Дан после референдума у округу Дејд, члан [[Представнички дом Калифорније|Представничког дома Калифорније]] [[Арт Агнос]], који је представљао делове [[Сан Франциско|Сан Франциска]] са високим процентом [[геј]] мушкараца и [[лезбијка|лезбијки]], одлучио је да не поднесе предлог ''закона о грађанским правима за хомосексуалце'' државном законодавству, оценивши да закон више нема никакву подршку.{{sfn|Shilts|1982|pp=160}} Сенатор [[Калифорнија|Калифорније]] [[Џон Бригс]] из [[Фулертон (Калифорнија)|Фулертона]] био је у маси са Анитом Брајант у ноћи када су објављени резултати референдума у округу Дејд.{{sfn|Shilts|1982|pp=154}} Бригс, који је имао амбиције да победи на изборима за гувернера Калифорније [[1978]], био је веома импресиониран излазношћу бирача. Када се вратио из [[Мајами]]ја, будући да није било закона о геј правима који би се могао оборити, Бригс је предложио закон о забрани запошљавања отворено геј наставника и других радника у државним школама. Иницијатива, чији је званични назив био „Предлог 6“, постала је много познатија као [[Бригсова иницијатива]]. Била је написана тако широко да је такође дозвољавала отпуштање свих запослених у државним школама који подржавају геј права, укључујући и гласање против ''Предлога 6'', без обзира на њихову [[сексуална оријентација|сексуалну оријентацију]]. Бригс је о иницијативи рекао: „Оно што желим је уклањање оних хомосексуалних наставника, који кроз реч, дело или мисао желе да буду хомосексуалци у јавности, и да увуку младу децу, коју је лако импресионирати, у свој начин живота“.{{sfn|Fejes|2008|pp=183}} Бригс је објавио свој предлог на степеницама [[Градска већница Сан Франциска|Градске већнице Сан Франциска]], након што је обавестио неколико локалних геј организација о својим намерама. Град је у претходној деценији имао велики прилив геј особа, које су чиниле четвртину популације са правом гласа.{{sfn|Clendinen|1999|pp=365}}
 
Геј активисти, узнемирени претњом по њихова права, суочили су се са потпредседником [[Волтер Мондејл|Волтером Мондејлом]] на политичком скупу у Сан Франциску две недеље након најаве ''Предлога 6''. Мондејл је изабран заједно са [[Џими Картер|Џимијем Картером]] [[1976]], а у кампањи су као један од главних приоритета наводили [[људска права]]. Мондејл је требало да на скупу требао одржатиодржи говор о [[Латинска Америка|Латинској Америци]]. Када су га геј активисти прекинули и тражили да се изјасни о њиховим проблемима, отишао је без одговора. Чланови [[Демократска странка (САД)|Демократске странке]] и либерални политичари у Сан Франциску су били бесни на геј активисте.{{sfn|Shilts|1982|pp=161}}
 
Бригс је назвао своју организацију „Калифорнија брани нашу децу“ ({{јез-ен|California Defend Our Children; CDOC}}) како би избегао правне проблеме са добротворном организацијом из [[Конектикат]]а. Организација је користила исте стратегије као и „Спасите нашу децу“, штампајући, између осталог, колаже новинских наслова који су повезивали хомосексуалност и [[педофилија|педофилију]]. С обзиром да је у исто време на референдуму био и предлог у вези [[смртна казна|смртне казне]], у промотивном материјалу кампање позивали су се бирачи да „делују сада како би заштитили своју породицу од опаких убица и одбранили своју децу од хомосексуалних учитеља“.{{sfn|Clendinen|1999|pp=381}} Бригс је поставио пастора Луа Шелдона на чело организације.