Намаз (ислам) — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 7 година
нема резимеа измене
мНема описа измене
Нема описа измене
У Мухамедовим порукама арапским племенима салат се често приказује као дужност муслимана. Према предаји, пет дневних молитви води порекло од самог почетка ислама. Оно се повезује уз Мухамедов улазак у рај ([[џенет]]). Када је Мухамед вазнесен на небо, Бог наложи његовој заједници 50 молитви дневно; Мухамед одлази од Бога са том обавезом; на повратку среће Мојсија ([[Муса]]), који га пита шта је Бог наложио његовој заједници. Када је чуо наредбу рекао је: „Врати се свом Господару, јер заједница није у стању то извршавати“ и тада је Бог смањио број молитви на 25, па пошто је и то било много, дошло је до смањења на свега 5 молитви дневно.{{чињеница|date=11. 2009.}}
 
Пре приступања молитви, верник мора да обави обред очишћења ([[абдест]]) у виду малог ритуалног прања, или купања. Одело мора одговарати правним прописима тј. мора „покривати интимне делове“. То значи да мушкарци морају бити покривени од струка до колена, а слободне жене по читавом телу осим лица и руку. Молитва се не мора нужно обављати у џамији, већ може и у кући или било којем другом месту. Важно је да верник буде окренут према Меки. Верници се поређају у редове, и води се рачуна да ти редови буду густи и правилни. Посебно се цени први ред, а такође се препоручују места на десно од [[имам]]а. Ово се односи само на мушкарце, док жене иду, углавном, у задњи ред. Телесна кретања која муслиман чини при молитви следе модел исказивања послушности. Верник подиже руке до висине ушију и гласно одаје поштовање слави и величини господара. То одговара чину „величања“ ([[такбир]]), којим започиње молитва. Такбир се изводи тако што муслимански верник подиже шаке до висине ушију и на арапском изговара „[[Бог је највећи]]“ (Алаху ахбарекбер), након чега се поклања и обраћа се на прописан начин. Затим верник изговара суру Фатиху којим започиње [[Куран]]. Након Фатихе верник изговара још један стих из Курана по слободном избору. Пре него што приступи клањању верник најпре мора да понови такбир „Алах је највећи“, потом се спуста на колена и клања Богу, стављајући дланове на под који додирује челом и носем. У том положају три пута изговара „Слава највишем Господу“. Након што још једном изговори „Алах је највећи“ верник седа на пете и моли Бога за опроштај грехова, изговарајући „Боже, опрости ми и укажи милост“. Поновивши још једном „Алах је највећи“ опет се клања и у том ставу три пута изговара „Слава највишем Господу“ потом устаје и понавља цео поступак молитве, започињући га неким другим стихом којим се велича Бог. Када верник у потпуности изврши све циклусе молитве, поново седа на пете и изговара формулу познату као „сведочење“ (тесехуд). Након сведочења следи понизна молба Богу да благослови пророке Мухамеда и Аврама (Ибрахима), последњег и првог Божјег гласника чији је задатак био да посредством књиге [[објава|објављења]] човечанству пренесу спасоносну истину. Молитва се завршава призивањем мира. У том признању верник окреће лице прво на десну па на леву страну изговарајући: „мир са вама, и милосрђе Божје“.
[[Слика:Mosque.jpg|мини|220п|Верници током молитве, џамија у [[Дамаск|Дамаску]]]]
Поред дневних молитви има и оних које нису обавезне, неке од њих су се уврстиле тек после Мухамедове смрти, па зато никада нису добиле снагу прописа, док су неке биле заборављене и за време Мухамедовог живота. То се догодило и са ноћном молитвом (''салат ал-лајл'') а из хадиса се сазнаје да су оваква ноћна молитвена бдења била марљиво спровођења у старој заједници.
Анониман корисник